ČOVEK JE SKLONIJI KAŽNJAVANJU NEGO PRAŠTANJU: Aleksandar Jugović o romanu "Usamljenik sa Rodrigesa", smrtnoj kazni, izvršiocima i žrtvama

"Usamljenik sa Rodrigesa" iz štampe izlazi danas, u izdanju kuće "Albatros plus". Zasnovan je na istinitim podacima iz novina i malog broja knjiga koje se bave smrtnom kaznom, izvršiocima, ali i žrtvama.

Kako je došao na ideju da piše o ovoj temi, Jugović, za "Novosti", kaže:

- Nije li smrt, bilo da se sagledava sa religioznog, metafizičkog, moralnog aspekta, kao posledica zločina ili puke slučajnosti, u osnovi svake upitanosti čoveka nad sobom i svojim bitisanjem? Ta nerazrešiva zagonetka je neprikosnovena književna tema. Ubistvo koje jedan čovek počini nad drugim čovekom po slovu zakona, ili u ime naroda, otvara pitanja sa kojima treba da se suoči i svaki pojedinac i društvo u celini. Pitao sam se kakvi su to ljudi čiji je posao da izvršavaju pogubljenja i da li ta ubistva ostavljaju posledice na egzekutore. Kakav je život čoveka koji je izvršio smrtnu kaznu?

* Do kakvih ste zaključaka došli?

- Ne postoji pravedna nadoknada za zločin. Svet je satkan od nesavršenosti, a društvo od normi koje propisuju nesavršeni ljudi. Jedina mera koju prepoznajem u donošenju svojih zaključaka je patnja i stradanje. Često krivica koju čovek preuzme na sebe biva neuporedivo veća kazna od one kojom ga država ili društvo kažnjava. Sudbine egzekutora koji su ubijali zarad pravde su tragične. Gotovo niko od njih nije bio potpuno čvrstog uverenja da čini pravu stvar, niti potpuno lišen preispitivanja svojih dela, pa su završavali u ludnicama ili izvršavali samoubistva. Svom sam junaku upravo zbog toga, zbog samonametnute krivice, dao mogućnost iskupljenja.

Danas istorija pamti one koji su bili dželati, ali niko ne ide dalje od te zlokobne reči. Sa njihovim delom se poistovećuje celo jedno biće, sastavljeno od brojnih slabosti, a ne postavljaju se pitanja ko su bili ti ljudi i zbog čega su taj posao radili. Zarad napretka, revolucije, pravnog poretka, ko zna kakvih ubeđenja ili izgovora... služili su državi. I opet ih čak i oni kojima su služili svrstavaju u red zlih i naopakih.

* I danas postoji mnogo ljudi koji bi ponovo uveli smrtnu kaznu?

- Svestan sam da bi se, ukoliko bi bio raspisan referendum, većina ljudi izjasnila za ponovno uvođenje smrtne kazne. Čovek je skloniji kažnjavanju nego praštanju. A kada bi se naplaćivalo prisustvo egzekucijama, veliki bi se novac slio u budžet, jer bi verovatno oni najbogatiji, kojima je svega potaman i previše, bili publika koja bi plaćala najskuplje karte da vidi krv izbliza. I raja, sa jeftinijim kartama, dobro bi se zabavila, sigurno. Nekada je tako bilo, pa što bi danas bilo drugačije? Svet se prividno menja, ali čovečanstvo ostaje isto. Miran čovek traži nemire, a nemiran je u uzaludnoj potrazi za svojim mirom.

* Ko je "usamljenik sa Rodrigesa"?

- Usamljenik sa Rodrigesa je naziv izumrle vrste golubova. Te ptice nisu nestale u procesu prirodne selekcije, istrebili su ih ljudi. Isto se desilo i izvršiocima smrtne kazne. Kada je smrtna kazna ukinuta, i oni su istrebljeni. Ljudi najpre svojim nemarom dovedu do izumiranja nekih životinjskih vrsta, a onda se bore da ih iznova veštačkim putem stvore. Sličan odnos imaju i prema čoveku. A golub, čudna ptica, obeležio je, umnogome, život glavnog junaka romana.

PRAZAN LIST

SUROV sam prema ljudima, a nežan prema čoveku - kaže Jugović. - Teško je to objasniti. Čovek je u biti čist. Kad se rodi, on je prazan list hartije. A onda ga uče da piše i popunjava svoje stranice pod uticajem ljudi. I što je više zabeležio životnih događaja i anegdota, više se susretao sa zlom. Nisam kriv što sam upoznao ljude. Na to sam nateran.