POSLEDNJI VAPAJ SRPSKOG FOLKLORA: Kulturno-umetničkim društvima, širom zemlje, zbog pandemije korone i pogotovo nebrige, preti gašenje

 Danas su, međutim, mnogi KUD-ovi na izdisaju, a nekih odavno više nema. Protekla godina je bila posebno teška. Zbog pandemije virusa korona i zabrane okupljanja, svi njihovi sadržaji su ugroženi. U budžetima lokalnih samouprava više ne postoji stavka za ovu namenu, KUD-ovi su prepušteni sami sebi, a njihovo eventualno finansiranje uslovljeno je projektima.

- Pokušavamo da opstanemo u gotovo nemogućim i neodrživim uslovima - kaže, za "Novosti", Slobodan Vujović, generalni sekretar Saveza KUD Beograda. - Nekada smo godišnje imali na hiljade koncerata od Latinske Amerike do Japana, a danas smo u dugovima i pred bankrotom. Nama je zaista potrebna podrška, jer mi radimo sa mladima. Oni na ovaj način bolje upoznaju sopstvenu tradiciju, ali i baštinu svojih komšija i drugih naroda.

VUJOVIĆ ukazuje na podatak da je u Beogradu ugašeno dvadesetak kulturno-umetničkih društava!

- Niko se ne obazire na to - govori nam. - Mnogi su danas beskućnici, a sličnu sudbinu očekuje i KUD "Branko Krsmanović", jedno od najstarijih društava u Evropi. Zbog pojave naslednika, društvu čiji je osnivač Beogradski univerzitet, preti iseljavanje. Ono od čega u "Krsmancu" strahuju, već se dogodilo KUD "Branko Cvetković". Pre tačno godinu dana izbačeni su iz prostorija u Miloša Pocerca 10, koje su koristili više od 70 godina. Narednih meseci i Savez KUD Beograda bi trebalo da se iseli iz prostorija na Zelenom vencu. Slao sam pisma na mnogo adresa, ali odgovor nisam dobio.

U prostorijama u Cetinjskoj 3, koje je sedam decenija koristilo "Jedinstvo", otvoren je hotel.

- Skoro da niko nije bio iznenađen, jer je postalo normalno da se izbacuju KUD-ovi, a u te prostore useljavaju kockarnice, kladionice i teretane - kaže Vujović. - Bolju perspektivu nemaju ni društva koja su osnovali različiti granski sindikati. Prete nam da će iseliti i naš servis za izdavanje narodnih nošnji u Dobračinoj. Prošle godine nošnje niko nije iznajmljivao, tako da smo ostali i bez te minimalne zarade. Doći ćemo u situaciju da nećemo moći da radimo.

DA SU kulturno-umetnička društva na staklenim nogama potvrđuje i Tomislav Milenković, sekretar i kulturni rukovodilac KUD "Jedinstvo". Ovo društvo doživelo je sudbinu sličnu kao KUD "Branko Cvetković" - isterani su iz svojih prostorija. "Dželat" jednih bio je Savez samostalnih sindikata Beograda, a drugih Savez samostalnih sindikata Srbije.

- Mnogo je teška situacija - kaže naš sagovornik, inače folkloraš od 1974. godine. - "Jedinstvo" je osnovano još 1874. godine, kao Tipografsko pevačko društvo, da bi desetak godina kasnije postalo pevačko društvo "Đura Jakšić". Zvanično ime ustanovljeno je 1906. godine. Doprinos ovog KUD-a je veliki, jer je odmah po zidanju Doma grafičkih radnika postao njihov deo, a članarinama su pomogli njegovu izgradnju.

U Dom su ulagali i sredstvima od koncerata.

- "Jedinstvo" je kupilo po ciglicu te zgrade, da bismo doživeli da iz nje budemo isterani. Uništeno je sve zarad ličnog interesa. Kulturno-umetnička društva su puštena niz vodu - razočaran je Milenković.

Kako kaže naš sagovornik, od devedesetih je počeo sunovrat ove grane kulture.

- Sredstva su smanjena, trošak putovanja na turneje članovi plaćaju iz svog džepa - govori Milenković. - Privreda više ne radi kao pre. Konkretno, "Jedinstvo" je imalo nekoliko ansambala, deca su se svakodnevno priključivala, generacije stasavale uz kolo. Bilo je jedno od šest najboljih društava u Srbiji. Sada živi "na aparatima". Veterani ga održavaju u prostoru u Mirijevu. Za borbu i vraćanje na adresu Cetinjska 3, nemaju finansijske snage, a u zgradu Doma grafičkih radnika uselio se poznati lanac hotela.

UPRKOS neizvesnoj budućnosti i mračnim predviđanjima predstavnika KUD-ova, iz beogradskih opština ističu da se sredstva za njihov rad izdvajaju iz budžeta i da se organizuju konkursi za njihovu dodelu. U Opštini Čukarica to i potvrđuju:

- Sva društva koja su se prijavila na Konkurs za realizaciju programa u oblasti kulture za 2021. dobila su sredstva. Takođe, opština Čukarica podržava rad društava ustupanjem prostora za održavanje proba, nastupa i koncerata.

Slična situacija je i u Opštini Zemun, koja ima veliki broj manifestacija u koje su uključeni nastupi KUD-ova. Opština je i pokrovitelj i suorganizator festivala "Tkanica" koji se tradicionalno održava u naselju Ugrinovci i okuplja KUD-ove iz Srema. Podržavaju i festival u naselju Busije pod nazivom "Krajiške igre, pjesme i običaji". Društva su deo svih zemunskih manifestacija, od koncerata u okviru "Leta na Gardošu", "Leta na Keju" i "Kulturnog leta" u Batajnici, kao i mnogih drugih programa. I Opština Mladenovac u poslednje vreme daje snažnu podršku KUD-ovima - preko projekata, uključivanja društava u programe obeležavanje značajnih datuma, u manifestacije iz oblasti kulture i turističko-privredne događaje.

POTREBNO je sistemsko rešenje, a ne prazna obećanja, smatra Slobodan Vujović. On već godinama apeluje da se donese Zakon o kulturno-umetničkom amaterizmu. Uzalud!

- Zbog nepostojanja zakonske regulative, čitav jedan pokret bez koga je kulturni život skoro nezamisliv doveden je u pitanje. U KUD-ovima učimo decu ne samo da igraju i pevaju, nego ih i vaspitavamo u duhu tradicije i vrlina srpskog naroda, učimo ih da poštuju skromnost, ljubav i prijateljstvo - kaže Vujović, podsećajući da u Srbiji ima više od 750 kulturno-umetničkih društava sa oko 400.000 članova.

Pre korone, ova društva imala su više od 2.500 programa godišnje i učestvovala sa, čak, 75 procenata u ukupnom zbiru kulturnih dešavanja u Srbiji.

- U teškom položaju su ona društva koja rade u nekada moćnim preduzećima. Novi vlasnici neće da čuju za njih, sale u kojima su imali probe pretvaraju u magacinske prostore. Mnoga su društva na taj način isterana na ulicu.

Prema podacima Saveza KUD Beograda, samo u Beogradu ima oko 40.000 amatera.

- Na osnovu ovog pokazatelja, amaterizam je pokret kome se u skladu sa njegovim doprinosom ukupnoj kulturi snazi i brojnosti, mora posvetiti mnogo veća pažnja - smatra Vujović. - Amateri su čuvari kulturne tradicije koja je jedan od nosećih stubova integriteta svakog naroda. .

KULTURNI KOLONIJALIZAM

TRAŽEĆI način za opstanak amaterskih društava, Slobodan Vujović se obratio i ministarki kulture Maji Gojković, ali duže od dve nedelje, kako kaže, čeka odgovor. Zamolio je ministarku da sa svojim timom pomogne i pruži podršku amaterskim društvima.

- U našoj zemlji od 2000. godine, na snazi je kulturni kolonijalizam i to je jedan od razloga potiskivanja amaterizma - napisao je Vujović ministarki. - Kulturna mapa Srbije bi bila porazno siromašnija da nije umetničkog stvaralaštva amatera, koji svojom aktivnošću obogaćuju kulturni prostor mnogih sredina u kojima osim amaterskog delovanja u oblasti umetnosti nema ničeg drugog.

GRADSKE VLASTI TRAŽE ZAKON

- GRAD Beograd ne finansira nijedan KUD preko pozicija transfera drugom nivou vlasti, što bi bio slučaj da su u pitanju pravna lica čiji su osnivači gradske opštine - kažu iz Sekretarijata za kulturu Grada Beograda. - Pitanje finansiranja KUD-ova u Srbiji potrebno je rešavati kroz donošenje Zakona o kulturno-umetničkim društvima i Strategijom razvoja kulture. Postojeće stanje je definisano Zakonom o kulturi, ali realnost govori da je poslednjih godina sve teža održivost i finansijska stabilnost amaterskih društava. Potrebno je da se veći broj ministarstava i lokalnih samouprava sistemski uključi u rešavanje ovog problema, koji je, nakon izbijanja pandemije i nemogućnosti održavanja velikog broja manifestacija i programa, postao akutan.

NAJDUŽA TURNEJA

AMATERI Srbije su u inostranstvu priredili više od pet hiljada koncerata kojima je prisustvovalo 15 miliona gledalaca. Najdužu turneju imao je ansambl "Krsmanović", koji je od novembra 1963. do jula 1964. gostovao u Indoneziji, Hongkongu, Japanu, na Havajima, u Meksiku, Kostariki, Panami, Kolumbiji i Venecueli. Za to vreme održana su 184 koncerta, kojima je prisustvovalo više od tri miliona gledalaca. Mnogo je vrhunskih izvođača i stvaralaca koji su prva znanja u budućim profesijama stekli kao amateri. Iz hora "Lola" potekli su Miroslav Čangalović, Biserka Cvejić, Radmila Bakočević, glumci "Lolinog" teatra bili su Miodrag Petrović Čkalja, Mija Aleksić, Zoran Radmilović, Petar Kralj, Seka Sablić, Mirjana Karanović...