POZORIŠNA KRITIKA: Moral (ni)je u modi - "Pučina" reditelja Egona Savina
PLEMENITU misiju oživljavanja klasike na srpskoj sceni, reditelj Egon Savin redovno započinje sopstvenom adaptacijom komada, uzimajući iz dramskog materijala njegovu suštinu, tačan konflikt na kome je zasnovana radnja, a onda je delikatno pomerajući ka sadašnjosti...
Novosti
U Nušićevoj "Pučini" (1901), u centru zbivanja su visoki državni činovnik Vladimir Nedeljković (Nenad Jezdić) i njegova supruga Jovanka (Sloboda Mićalović), kojima okolina uslovljava bračnu sreću. Lepa Jovanka, ljubavnom vezom sa moćnim ministrom, omogućava mužu munjevit napredak u vlasti, ne računajući na "svet", ključni faktor razdora u Nušićevim građanskim dramama. Zbog tog suda, Vladimir će izmisliti sopstvenu preljubu, da rehabilituje porodičnu čast, zbog zajedničke kćeri.
Nušićev, uglavnom preterano spočitavan konzervativizam (Skerlić) kažnjava Nedeljkoviće smrću deteta. Savin dozvoljava da sami zaključimo šta se sa detetom dogodilo, kada se roditelji lažno izmire, a istinito vrate u društvo časnih...Poruka je kod obojice relativno ista - moć, uticaj, ugled se mogu i zadobiti i održati manipulacijom, ali "sreću kvari" zauvek izgubljen prirodni poredak, u svakom vremenu. Bitan akcenat, koji "Pučinu" obogaćuje, zahvaljujući Egonu Savinu, je motiv otuđenja, koji drži na prirodi suprotstavljenoj distanci sve aktere ove dramske igre.
Nedeljkoviće zbog želje za moći i društvenim ugledom, Vladimirovog brata Jovana (Ljubomir Bandović) i ženu mu Mariju (Vesna Stanković) u trci za "grebanjem" od blisih srodnika (čest Nušićev motiv u komediji), Doktora Ružića (Bojan Lazarov) zbog želje da bude dobro obavešteni društveni arbitar, Stankovića (odličan Bojan Dimitrijević) zbog težnje da se intrigama ubaci u visoku igru, Marka Uroševića (Goran Šušljik) zbog tragične socijalne razlike, Ministra (Marko Baćović) zbog strašne tajne, da je dete, zapravo njegovo... Malograđanska distanca tačna je i u pojavi gospođa iz Kola srpskih sestara (Cvijeta Mesić, Jovana Belović), a staleški sasvim prirodna u igri sluškinje Katice (Maja Kolundžija Zoroe).
Sloboda Mićalović i Nenad Jezdić su uverljivo igrali savremeni bračni par, koji užasan moralni i intimni problem, zbog položaja i uticaja u društvu, kao prepreku blagostanju i moći, rešava do kraja se urušavajući. Prikazali su ih, tačno, kao loše glumce koji igraju lažne uloge u ljubavnom i roditeljskom odnosu, kao Olbijeve, Ibzenove likove, koji se lome pod strašnom tajnom i svoj greh plaćaju skupo. Kostim Lane Cvijanović, s početka dvadesetog veka je vremensku distancu učinio grotesknom, podvlačeći da se ništa ne menja i da je Branislav Nušić uvek aktuelan.