RADE TRI DIREKTORA, A NIGDE ZAPOSLENIH: Čuvena izdavačka kuća "Prosveta" posle 77 godina postojanja na korak do gašenja

Koliko je nekada najmoćnija izdavačka kuća u SFRJ i jedna od najvećih na Balkanu, osnovana 1944, na ivici provalije, svedoči da je za poslednjih godinu i po objavljeno samo 12 knjiga, nema više nijednog zaposlenog, čak nijednog urednika. Ostali su generalni direktor Branislav Vukasović i računovođa, koji je angažovan po ugovoru, a redovne prinadležnosti dobijaju i dvoje članova Odbora direktora, Miloš Stojilković i Igor Kabiljagić.

Nada za oživljavanje "Prosvete", koja je već godinama u agoniji, pogotovo posle neuspele, pa poništene privatizacije, pojavila se kada je u pomoć pritekao moćni "Službeni glasnik", dajući sredstva za obnovu enterijera knjižare "Geca Kon". Tada je nagoveštena i šira saradnja na zajedničkim izdavačkim projektima, ali se od toga odustalo.

- Sve što se tiče "Prosvete" je u rukama njihovog rukovodstva i Ministarstva privrede i zaista ništa ne znam o njihovom poslovanju - izjavila je, za "Novosti", Jelena Trivan, direktorka "Službenog glasnika". - Mi smo naše obaveze ispunili, zbrinuli smo, odnosno preuzeli sedmoro zaposlenih u "Prosveti" i mi nikakve više nemamo veze sa ovom kućom, koja je posebno pravno lice.

U proteklom periodu "Prosveta", koja je 85 odsto u državnom vlasništvu, a 15 procenata akcija drže mali akcionari, od Fonda za razvoj dobila je pet kredita u ukupnom iznosu od 74 miliona dinara, od toga 29 miliona uloženo je za renoviranje i sanaciju knjižare "Geca Kon".

- Kuća nema para, i još imamo problema sa imovinom, jer se čeka da li će biti prihvaćen zahtev za restituciju - kaže Vukasović za "Novosti". - Ponovo je pokrenut postupak aktivne legitimacije naslednika Gece Kona, koji su tražili da im se "vrati" knjižara. Knjižara je pogođena tokom Drugog svetskog rata, i izdavačko preduzeće "Prosveta" je sagradilo zgradu 1946. Imamo dokumenta o tome, ali je ishod neizvestan.

Svake godine imovina "Prosvete" se osipala, pa su se tako u Čika Ljubinuj 1, gde je nekada bila slavna redakcija, odavno uselili drugi stanari, redom su izgubljene i knjižare. Ostao je samo prostor u Makenzijevoj, u kojem je bila knjižara "Libero Markone", a već izvesno vreme tu je sada mesara. Umesto knjiga, prodavaće se šnicle sve dok ne istekne ugovor o zakupu, koji je potpisao prethodni direktor Dragan Milenković. Izgubljen je i prostor od osamdeset kvadrata u Vojvode Milenka, koji je "Prosveta" devedesetih godina dobila u zamenu za prostor u Zagrebu.

- "Prosveta" je taj prostor pravosnažnom presudom izgubila, jer tadašnje rukovodstvo naše kuće nije tražilo saglasnost Vlade Srbije, a trebalo je po tadašnjim propisima - objašnjava Vukasović. - "Prosveta" nikada nije ušla u te prostorije, uredbom je 1992. osnovana firma koja je kasnije privatizovana i nedavno je doneta konačna presuda da taj prostor više nije naš.

Magacin u Vuka Vrčevića je pun zaliha knjiga, neke se i prodaju, ali je problem što taj prostor nije uknjižen. I pored toga, direktor Vukasović kaže da "Prosveta" još postoji i da radi, doduše sa smanjenim kapacitetom. Izdavačkog plana, međutim, još nema na vidiku, pa tako ni novih knjiga...

STAVLjENA OMČA 2009.

OMČA na vrat "Prosvete" stavljena je sredinom 2009. kada je novi vlasnik Dejan Pantović, tadašnji direktor IPS "Medija", uz pomoć u to vreme moćnog ministra kupio dve izdavačke kuće - "Prosvetu" i "Rad". Za samo godinu dana novi gazda je rasprodao gotovo celokupnu imovinu - knjižare, lokale i magacine, pravdajući to izmirenjem dugova. Posle štrajkova zaposlenih, Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor sa Pantovićem, a "Prosveta" ostala ojađena.