BORAC ZA BOLJU SRBIJU: Povodom desetogodišnjice smrti Brane Crnčevića (1933-2011), vrsnog satiričara i pesnika

Prvu knjigu i to za decu "Bosonogi i nebo" objavio je 1963, a usledili su "Cipelice od krokodilske kože", "Njen prvi čaj", komedija "Kafanica, sudnica, ludnica", knjiga aforizama "Piši kao što ćutiš", "Dunavo", "Zanati", "Kapetan i lula", "Peta strana sveta"... do poslednje "Šta ima?" iz 2010. Govorio je: "Meni je važan čitalac, a kritičar je međupsihijatrijska stanica. Pisci i kritičari se prema jednoj knjizi odnose kao deca. Kritičar tvrdi da zna šta je pisac hteo da kaže, a pisac je to kao fol razumeo."

U vreme socijalizma Crnčević je nosio etiketu nacionaliste i antikomuniste, sprečena je postavka njegovog komada "Srebrni svećnjaci", a dopao je i zatvora posle jedne verbalne provokacije u Zagrebu. Godinama je bežao od politike, ali joj nije odoleo: Bio je prijatelj Slobodana Miloševića, sa kojim se kasnije razišao, narodni poslanik na listi SPS, član Senata RS, član SRS a zatim član SNS.

Povodom godišnjice odlaska velikog pisca, oglasio se predsednik Srbije Aleksandar Vučić na svom instagram-profilu:

 - Tiho je otišao veliki čovek, naš saborac i prijatelj, jedan od osnivača Srpske napredne stranke. Majstor pisane reči, borac za bolju Srbiju, svedok epohe u kojoj je naša zemlja prošla kroz ogromna iskušenja, neumorni branilac raseljenog srpskog naroda koji je okupljao i o kojem se brinuo kao predsednik Matice iseljenika. Praznina u javnom, kulturnom i političkom životu nakon njegovog odlaska, oseća se na svaki način. Njegov jedinstveni izraz obojen satirom, ironijom, ponekad čak i cinizmom, na upečatljiv način je ukazivao svima nama gde grešimo, šta je to što ne vidimo, a pogotovo - šta je to što ne želimo da vidimo. Zato se danas posebno sećamo njegovih britkih reči, poput: "Teško je biti Srbin, ali kasno".

Pesnik i esejista Dragan Hamović ističe da je Brana bio lirik po unutrašnjem nalogu a satirik po spoljnim nalozima, što su dva pola iste osetljivosti, iste neprevladane dečačke pobune:

 - Odavale su ga pesme za decu. "Mrav dobrog srca", "Ljutito meče", "Kad bi meni dali", pripadaju antologijskim vrhovima. U satiri, bistrio je mutljavinu u kojoj se obreo njegov narod u doba titoističkih bajki koje nam još raspredaju, bio dosledan u tom poslu. Branine reči i dalje odjekuju i opominju. "Piši kao što ćutiš.", "Koliko Srbija treba da bude mala, da ne bi bila velika?", "Budimo potomci da bismo bili preci", "Ne od bola, umirem od stida"... Dvehiljaditih, vatrena urednica jedne beogradske televizije, javno je poručila da na njenom programu nema mesta za ratne huškače poput Crnčevića, Kapora i još ponekog. Ona je zaboravljena, a Crnčevića imamo po čemu da pamtimo, kao i razloga da se njegovim tekstovima vraćamo.

Prema mišljenju Vitomira Teofilovića, koji pomno prati našu humorističku i satiričnu scenu, Brana je bio pola stoleća u vrhu vrhova srpske satire:

- Brana je toliko duhovito i slikovito prikazao to famozno rastojanje između reči i dela da ga čitaoci nisu poimali kao uzgrednu pojavu već kao veliki i suštinski društveni problem. Širom zemlje je odjeknuo njegov aforizam: "Pre rata nismo imali ništa, a onda su došli Nemci i uništili su sve." Karikirao je populističku retoriku: "Pre rata moj tata je bio truo i star, danas je moj tata mlad i zdrav", pravio igru reči sa pravnim načelom: "Pravda koja samo kažnjava razvija se u nepravdu." Brana je obelodanio i ono o čemu se masovno šuškalo - da su mnogi revolucionari bili lažni: "Osećam da bi mnogi žrtvovali moj život za svoja ubeđenja."

TOHOLj: IZ GLAVE NARODA

- POSLEDNjIH meseci čitam ponovo Branine knjige, 16 tomova, toliko smo poslednjih godina njegovog života stigli da objavimo u izdanju kuće u kojoj sam bio urednik - kaže, za "Novosti", pisac i izdavač Miroslav Toholj.

- Domanović i Nušić jesu gurali prst u oko ondašnjoj realnosti, ali Brana...! Strahota. Nema fenomena kojeg se nije dotakao, nema političke protuve koju nije ošamario ne pitajući koliko košta. Jedna lucidna narodna epika, jer iz glave naroda i jeste govorio šta god da je govorio, obojeno crnčevićevski, aforistično, sentencijalno. Posle svega, vaj, danas nam, i svih ovih deset godina, baš takav Brana užasno, užasno nedostaje.