SIMKE JE BIO NAŠ MORIKONE: Ostavio nam je nezaboravne note iz "Grlom u jagode", "Nacionalne klase", "Balkan ekspresa" ...

Čuveni i omiljeni Simke preminuo je u nedelju od posledica virusa korona u 75. godini. Protekle dve nedelje bio je u bolnici, a vest o njegovoj smrti potvrdila je Jugoslovenska kinoteka.

Rođen je 1946. godine u Beogradu i od malih nogu krenuo na časove klavira. Kao tinejdžer je počeo da svira u prvim beogradskim rokenrol grupama "Siluete" i "Elipse". Saradnja sa Zoranom Hristićem na muzici za film "Nemirni" bila mu je pokazatelj da prekine sa studijama prava i upiše Muzičku akademiju u Beogradu.

- Muzika Zorana Simjanovića je obeležila našu kinematografiju, mnogi filmovi se prepoznaju baš po Simketovoj muzici, po tim muzičkim temama, kao što je "Flojd", "Balkan ekspres", "Grlom u jagode"... teško je nabrojati sve što je uradio - kaže, za "Novosti", Radoslav Rale Zelenović. - On je bio čovek neverovatne energije, od "Grlom u jagode", pa do poslednje serije "Tajna vinove loze", napisao je muziku za blizu 70 filmova, oko 60 serija, 50 crtanih filmova, neverovatnih 500 reklamnih spotova, pisao je muziku za pozorišne predstave, pisao je knjige... Njegova zaostavština za budućnost je ogromna, nemerljiva. Simke je bio jako pedantan kada je njegovo stvaralaštvo u pitanju, sva svoja dela je pomno beležio, sve je sređeno, složeno, arhivirano. Kad pogledate taj opus shvatite da je on bio apsolutno jedan od najproduktivnijih autora filmske, ali i svake druge muzike.

Za svoju prepoznatljivu filmsku muziku bio je ovenčan "Zlatnom arenom" u Puli 1978. godine za film "Miris poljskog cveća" i 1983. za "Balkan ekspres". Zaslužan je za nezaboravne tonove iz filmova "Nacionalna klasa", "Maratonci trče počasni krug", "Sabirni centar", "Otac na službenom putu", "Tito i ja", "Bure baruta", "Tango Argentino", "Petrijin venac", "Lepota poroka"... Uz male ekrane nedavno nas je prikovala "Tajna vinove loze", serija za koju je radio muziku.

- Dragi Simke, čovek neverovatne kreacije, optimista, stvaralac i bliski prijatelj, otišao je, ali samo do 19.30 večeras, dok ne počne špica Dnevnika ili do mnogih prikazivanja filmova i serija koje je obogatio svojom uvek perfektnom muzikom. Biće on živ i sa nama još dugo, dugo! Tuga je što ga je ubila bolest protiv koje se uredno vakcinisao. Paradoks života - rekao nam je Dejan Karaklajić, reditelj i producent serije "Tajna vinove loze".

Kako je u svojim intervjuima govorio, za "Novosti", najbliže mu je srcu ono što je prvo radio. Prva serija mu je bila "Grlom u jagode", za koju je muziku napisao u nadolasku inspiracije u "Klubu književnika", na parčetu `artije... Prvi film - "Specijalno vaspitanje".

- Ali volim i "Miris poljskog cveća", "Balkan ekspres" i "Petrijin venac"... Tako da je teško nešto posebno izdvojiti - govorio je Simjanović.

Stvarao je mnogo, ali preseke i sabiranja nije pravio. Tek kada je počeo da digitalizuje muziku, uvideo je da je iza njega mnogo toga...

- Šokiran sam! Znam ga još iz doba "Elipsi", bio sam blizak sa njima. Poznajem ga i iz "Silueta", svirao je u njihovoj prvoj postavi klavir. U ono vreme su "Elipse" bile stvarno najkvalitetniji sastav, što se tiče samih harmonija. Kad se grupa raspala, Simke se okrenuo filmskoj muzici, potpuno neočekivano. Napravio je fantastičan uspeh, njegove filmske teme su na svetskom nivou. On je naš Morikone. Neke filmove smo zaboravili, ali pamtimo Simketovu muziku - rekao nam je Vlada Janković Džet.

Muziku je uvek pravio za svrhu filma, a uprkos mnogobrojnim zahtevima da je ustupi i za poneke reklame, nije želeo. Ma koliko da su hteli da plate. Govorio je da kad se čuje muzika, mora u glavi da se zamisli film, a ne reklama za deterdžent.

- Kad me ljudi pitaju kako je moguće da sam sve to napravio, odgovaram im kao Šaban Bajramović. Postoji jedan segment španske muzike koju je on otpevao u filmu "Anđeo čuvar", i kad sam ga pitao odakle mu to, a nikada nije bio u Španiji, i možda nije ni slušao andaluzijsku muziku, Bajramović mi je odgovorio: "Otkud znam". Isti je slučaj i sa mnom - govorio je Simke, koji je decenijama uživao ugled večitog, duhovitog mladića naše kulturne scene i našeg grada.

REAKCIJE

DRAGI JELIĆ: IMAO JOŠ DA KAŽE

TO mora kad-tad da se desi, ali ne valja kada neko ode pre vremena. Zoran je imao još dosta toga da kaže. Ostavio je muziku za sva vremena, pre svega mislim na filmove i serije. Izgubio sam jednog od prijatelja sa kojim sam i krenuo u svet muzike.

SRĐAN MARJANOVIĆ: ISPISAO ISTORIJU

VEST me je baš iznenadila. Skoro sam ga video, a ne tako davno dodelili smo mu esnafesku nagradu "Darko Kraljić". Dobro se držao, bio je u punoj snazi. Ispisao je istoriju pop i rok muzike, počev od "Elipsi". Uradio je najviše filmske muzike, ne samo u Srbiji, već možda i u Evropi.

PECA POPOVIĆ: VEČNI DEO KULTURE

BEZ Zorana Simjanovića je bilo teško zamisliti bilo koju priču u domaćoj popularnoj muzici u drugoj polovini 20. veka. Svako ko bi drugačije rekao, ogrešio bi dušu. Upoznao sam ga pre prve Gitarijade 1966, na kojoj su pobedile "Iskre".

PETAR JANjATOVIĆ: PREPOZNATLjIV RUKOPIS

MALO ljudi je imalo tako prepoznatljiv, jasan autorski rukopis. Kod njega sam veoma cenio sposobnost da jednu temu provuče kroz 15 različitih žanrova, a da to nijednog trenutka ne zvuči kao ponavljanje. U svakom žanru je pronalazio novi smisao.