POLOMILI ZUBE NA DEČANIMA: Krah akcije vlasti u Prištini, pokušale da spreče da se srpski manastir nađe na listi najugroženijih

Lideri privremenih institucija samouprave u Prištini, Vljosa Osmani i Aljbin Kurti, uputili su 18. marta pismo organizaciji "Evropa nostra", tvrdeći da srpski manastir Visoki Dečani ne ispunjava kriterijume za listu "Sedam najugroženijih lokacija evropskog kulturnog nasleđa".

Oni su u pismu naveli da je obaveza Srpske pravoslavne crkve da prizna nezavisnost takozvanog Kosova i, štaviše, da je to "preduslov" da bi mogla da uživa svoja prava. Tvrde i da vlasti u Prištini "nastavljaju da neguju međuversku harmoniju", kao i da tamošnje bezbednosne institucije, u saradnji sa međunarodnim mirovnim snagama, "godinama pružaju zaštitu pravoslavnim crkvama na Kosovu i Metohiji". Iznose stav i da je srpska crkva po Ahtisarijevom planu "dobila prava, a da odbacuje odgovornost".

Na ovo njihovo pismo, izvršni direktor "Evropa nostre" Herman Parcinger uzvratio je čestitkama na izbornoj pobedi, pozdravio je posvećenost zaštiti kulturnog i prirodnog nasleđa, i obavestio ih da će konačna odluka biti doneta 8. aprila.

Očigledno je misija Kurtija i Osmanijeve propala, s obzirom na to da se manastir Dečani našao (posle užeg izbora sa kraja prošle godine) i na konačnoj listi sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope za 2021. Reč je o programu organizacije posvećene očuvanju kulturnog nasleđa Starog kontinenta - "Evropa nostre" i Instituta Evropske investicione banke. Uz podršku "Kreativne Evrope" Evropske komisije, ovaj program pokrenut je 2013. godine i, pored stručne podrške i alarmiranja međunarodne javnosti, obezbeđuje i novčanu podršku u iznosu od 10.000 evra po lokalitetu.

Pokušaji Kurtija i Osmanijeve još jedna su potvrda ugroženosti srpske kulturne i verske baštine na Kosovu i Metohiji, navodi Kancelarija za KiM. Namera da se samoproglašeno Kosovo predstavi kao oaza multikulturalnosti i multikonfesionalnosti gotovo svakodnevno demantovana je skrnavljenjima objekata Srpske pravoslavne crkve i pravoslavnih grobalja širom Kosova i Metohije, a svi ti slučajevi su, dodaju, brižljivo dokumentovani i svedoče da je antisrpski i antihrišćanski ekstremizam veoma živ među Albancima u našoj južnoj pokrajini.

- Zatvaranje očiju pred stvarnošću i politički motivisano negiranje situacije na terenu jeste poruka ohrabrenja ekstremistima da nastave praksu napada na srpska sveta mesta, čime se njihova ugroženost ne umanjuje, već naprotiv povećava se - poručuju iz Kancelarije za KiM, dodajući da ohrabruje što je njihove utiske i procene koji su potkrepljeni dokazima potvrdila i nezavisna komisija organizacije "Evropa nostra", ocenom da je manastir Visoki Dečani najčešće napadani objekat kulturne baštine na Kosovu i Metohiji.

U saopštenju Kancelarija podseća da je kao prvi spomenik na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine na KiM još od 2005. godine ovaj manastir pod konstantnim terorom lokalnih Albanaca. Oružano je napadnut četiri puta: dva minobacačka napada dogodila su se 2000. godine, u vreme Martovskog pogroma 2004. na manastir je ispaljeno osam minobacačkih granata, a 2007. godine je izvršen još jedan minobacački napad, koji je rezultirao i sudskom presudom. Takođe, 2014. na zidovima manastira osvanuli su grafiti "UČK ISIS", a u januaru 2016. godine ispred manastira uhapšeno je četvoro naoružanih kosovskih Albanaca, a kako se ispostavilo, dvojica uhapšenih su bili na crnoj listi simpatizera ID-a. Da slučaj nije bezazlen, ističe se u saopštenju, pokazala je reakcija Kfora, koji je višestruko pojačao zaštitu manastira, postavio dvadesetak novih kamera, uveo redovne patrole i čak stalno boravljenje vojnika u unutrašnjosti manastira. Postavljeni su i reflektori sa infracrvenim svetlom.

Manastiru je odlukom ustavnog suda Kosova iz maja 2016. godine priznato vlasništvo nad 24 hektara zemlje, a odluka koja je pravosnažna i obavezujuća ne izvršava se već petu godinu, bez ikakvih pravnih posledica, iako je neizvršavanje ove odluke kritikovala Evropska unija, Stejt department, ambasade Kvinte, OEBS, Unmik i druge organizacije.
Inače, Odbor koji je Dečane predložio za program "Sedam najugroženijih" konstatovao je da je to jedini spomenik u Evropi koji se 20 godina u kontinuitetu nalazi pod snažnom vojnom zaštitom, dodajući:

- Ipak, on predstavlja spomenik ogromne istorijske i kulturne važnosti za Evropu i svet, što potvrđuje i status na Uneskovoj listi svetske baštine. Uzimajući u obzir strategiju EU o proširenju na Zapadni Balkan, neophodno je osigurati sveopštu zaštitu od strane svih relevantnih faktora, i osigurati očuvanje ove ugrožene baštine uz puno poštovanje vladavine prava i drugih ključnih evropskih vrednosti.

Uz naglašavanje da je reč o manastiru koji pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, izgrađenom u prvoj polovini 14. veka, Dečani su nominovani kao deo Kosova sa zvezdicom, čime se ne prejudicira njegov status.

- Kontinuirano naseljeni skoro sedam vekova, Dečani su i danas funkcionalan manastir u kojem se redovno služi liturgija i u kojem živi aktivna monaška zajednica, koja održava manastir i njegovu okolinu, čuvajući i nematerijalno nasleđe monaškog života. Podjednako važan kao mesto hodočašća, manastir je otvoren i za posetioce svih veroispovesti - piše u obrazloženju "Evrope nostre", u kome se, uz isticanje kulturno-istorijskog značaja spomenika, naglašava i zabrinutost planom za izgradnju međunarodnog puta koji bi povezivao opštinu Dečani i Plav u Crnoj Gori, a koji bi prolazio kroz specijalnu zaštićenu zonu, pored same manastirske kapije:

- Tokom leta 2020. radovi na izgradnji puta su obustavljeni i pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice je postignut sporazum o izgradnji obilaznice. Celokupna situacija zahteva strogi nadzor kako bi se osigurala vladavina prava, a posebno poštovanje zakona o specijalnim zaštićenim zonama iz 2008. koji zabranjuje izgradnju ovakvog puta.

U ovom kontekstu neophodno je da nadležne vlasti bez daljeg odlaganja osiguraju sprovođenje odluke Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine.

Nominaciju za manastir Dečani je podnela evropska organizacija "Budućnost za religiozno kulturno nasleđe", koja je, zajedno sa "Evropa nostrom", član Evropske alijanse za nasleđe.