INTERVJU Milan Vasić: Od Nušića se ništa nije promenilo

Ljudi vole njegovu neposrednost, vedrinu, nepretencioznost, skromnost. Kao Sava Lađarski zaveo nas je i odveo u nepreglednu vojvođansku ravnicu u filmovima "Konji vrani" i "Jesen stiže, dunjo moja", talentom za komediju vraćao nam je osmeh na lice u serijama "Bela lađa" kao Janićije, gde nam se činilo da je samo on mogao da parira kao rođak urnebesnom Šojiću - Lanetu Gutoviću. U seriji "Pevaj, brate" sa svojim prijateljima i kolegama, Andrijom Miloševićem i Milanom Kalinićem, ponovo je bio majstor specifičnog humora i gega u ulozi Uroša U-Džejla Džemića.

Ređale su se uloge u serijama "Greh njene majke" (Mitko), "Miris kiše na Balkanu" (Danijel Papo), ali i u pozorišnim predstavama i na filmu. Svojim pratiocima na društvenim mrežama često priređuje prave male muzičke poslastice, kada u krugu porodice i prijatelja izvodi omiljene pesme. Ostavlja utisak meraklije, zaljubljenika u prirodu, ističe važnost očuvanja porodice, negovanja tradicije i lepote svog rodnog Kosmeta. Ovih dana ga ponovo gledamo u komediji koja se emituje na televiziji Prva "Tri muškarca i tetka".

* U komediji "Tri muškarca i tetka", duhovitoj i vrcavoj priči, igrate Jovišu, sestrića bogate tetke Milke. Kakav je taj smotani naočarac zaronjen u algoritme? Čini se da je potpuno drugačiji od likova koje ste igrali?

- Da, Joviša je drugačiji od likova koje sam igrao, ali je skroz drugačiji i od mene lično, mi smo dva različita sveta. On je majstor za kompjutere, a ja kompjuter i nemam, šeprtlja sa ženama, razveden i ima dete, ali mi je lak za igranje. Od samog početka snimanja uživam.

* Nije tako čest slučaj da u sitkomima igraju tako velika glumačka imena, pa čak i neke legende, kao što su "kraljica komedije" Seka Sablić, legenda Petar Božović, velika Svetlana Ceca Bojković... Kako su producenti uspeli da okupe ovoliko "prvoligaša"?

- Slažem se sa vama, jer i sam ne znam da li je do sada u nekom sitkomu bila ovako jaka ekipa. Međutim, ovo je trebalo da bude sitkom, ali na kraju je to ispala serija od 40 minuta. Ne znam kako su producenti to uspeli, ali hvala im, jer je veliko zadovoljstvo igrati sa takvim glumačkim imenima.

* Kakva je bila saradnja na setovima vas, mlađe generacije glumaca, sa starijim kolegama, glumačkim bardovima?

- Izuzetna je saradnja, postoji obostrano poštovanje i zato zasad sve odlično funkcioniše.

* Iako su "Tri muškarca i tetka", kako ste negde i izjavili, napravljeni da nasmeju i oraspolože publiku, serija nije baš lišena "podteksta" naše "grke bliže istorije". Tetka Milka je bivša partijska aktivistkinja, veteran, i visoki kadar SPS iz devedesetih i direktorka Dafiment banke, odakle i potiče njeno bogatstvo, vila od 300 kvadrata na Dedinju?

- A to se nekako podrazumeva u komediji. Uvek se provlači istina, ali na neki duhovitiji način. U ovom slučaju je uzeta "bliža istorija", nekada to bude iz "dalje istorije", a nekad i iz današnjice, često nema tu mnogo razlike.

* Tetka Milka je finansijer svih hirova i promašenih biznis planova svojih sestrića. Ljubiša je bonvivan, ženskaroš, grebator, party manijak i površan, Joviša nesnađena šeprtlja, koja u ovom svetu bez tetke biva samo običan luzer, ali je i nežan i brižan otac... Puniša, tetkina stara ljubav, vraća se Milki kada ostane bez prebijene pare... Da li se ljudski valeri, mane, sitne podmuklosti, najbolje i najubedljivije pokazuju kroz smeh, kroz komediju kao žanr?

- Upravo tako, na tome se i zasniva naša komedija. Srpski mentalitet se vekovima ne menja. Najbolji pokazatelj toga su svi komadi velikog Branislava Nušića. On je pre mnogo godina isključivo opisivao mentalitet svog naroda. Njegove komedije se i dan danas igraju i narod ih obožava, a zašto? Pa baš iz razloga što se ništa od tada nije promenilo. Svaku situaciju iz tog vremena možete slobodno da povežete sa današnjom - narod, vlast, policija...

* Imali ste privilegiju da igrate u projektima naših velikih umetnika, Ljubiše Samardžića, Siniše Pavića, Zdravka Šotre, Juga Radivojevića... Sa ove distance, da li je to bila sreća, ili neki umetnički provizorijum koji spaja slične senzibilitete, energije u jednu fuziju?

- Ima tu mnogo faktora, ne bih mogao da se vežem za samo jedan. Ja sam u to vreme mnogo radio, igrao u dva pozorišta, nosio repertoar i Vranjskog i Leskovačkog pozorišta, dolazile su i nagrade... ali je i sreća više nego potrebna. Moraju mnoge kockice da se poklope da bi vas neko uopšte video, pa da mu se dopadne to što vidi i da vas na kraju pozove da sa njim radite.

* Snima se više serija nego ikada pre, tematika često slična. Kriminal, korupcija, surovost savremenog doba u Srbiji, ubistva, droga... Producenti i reditelji vas ne vide u tim projektima, šta mislite zašto?

- Ja sam glumac i za mene ne postoji žanr koji ne mogu da igram. Ne mislim da me reditelji ne vide u tim projektima, nego me se verovatno u tom trenutku ne sete. A mnogi jednostavno imaju svoju ekipu na koju su navikli i jednostavno nemaju hrabrosti, ili ne žele da je menjaju. Ne plašim se ja za svoju budućnost. Svi mi imamo "svoje" vreme, ono kad-tad dođe. Nisam nezadovoljan svojom karijerom i strpljiv sam.

* Da li radite na nekom novom projektu?

- Seriju "Tri muškarca i tetka" snimaću do avgusta, a najverovatnije ću raditi i jedan veliki projekat sa Radošem Bajićem, ali to još ne smem da otkrivam.

* Šta vam daje gluma, i da li nešto oduzima?

- Radost, slobodu, igru i sreću. Staneš na scenu i živiš neki drugi život, bar na trenutak. Zato i obožavam svoj posao. Stalno govorim jednu stvar - čim gluma počne nešto da mi "oduzima", prestaću da se bavim njome.

* Često obilazite Srbiju, naše manastire. Možete li da izdvojite jednu ili nekoliko kota naše zemlje koje su vas ostavile bez daha? U božanstvenim kadrovima i kratkim pričama koje delite sa svojim pratiocima na društvenim mrežama, neka iskustva se čine kao magična i magijska. Šta to uzburka vašu umetničku dušu?

- Odlično poznajem svoju zemlju, ali ima još mnogo toga lepog da se vidi. Srbija je prelepa zemlja, ali ako moram nešto da izdvojim, onda je to definitivno manastir Visoki Dečani na Kosovu. On je nestvarno lep. Svim prijateljima i poznanicima preporučujem da idu i vide tu lepotu.

* Kroz odrastanje i sazrevanje, ko su bili ljudi kojima ste se divili? Da li se to menjalo tokom godina?

- Pa nikada se nisam divio nekim popularnim ljudima, obično su to bili neki dobri ljudi iz mog kraja. Imao sam jednog druga koji je bio specijalac na Ajvaliji, Slaviša Marković zvani Čavka. Njemu sam se divio i njega sam prosto obožavao, jer je bio savršen u svom poslu i veliki prijatelj, drug i brat. Poginuo je na ratištu, godinama sam plakao za njim.

* Od kada datira vaša ljubav prema konjima? Čini se da svaki slobodan trenutak provodite na jahanju?

- Od malih nogu. Moj deda Stojan i baba Krsjana uvek su imali po dva konja sa kojima su radili na njivi, a deda je i vozio mleko po pijacama u okrugu. U to vreme sam sa svojom porodicom svakog vikenda išao kod dede i babe i družio se sa svim životinjama koje su čuvali, ali najjači utisak su ostavili konji, i dan-danas ih obožavam.

* Šta se nalazi na vašoj plej-listi, redom?

- Verovali ili ne, ja nemam plej-listu, u autu slabo slušam muziku, ali kada slušam, onda je to etno-muzika ili lepa narodna.

* Šta čini život vrednim?

- Zdrava porodica i dobri prijatelji.

* Čemu težite?

- Da se nikada ne promenim i da se ostvarim kao roditelj.

* Cilj. Gde želite da stignete?

- Nemam prevelike ciljeve, volim kad sve ide svojim putem, pratim ono "sve u svoje vreme".