PUTOKAZI KROZ MLADALAČKO DOBA: Izložba filmskih plakata od 1945. do 1970. "Tragovi jednog vremena" u galeriji Dvorane kulturnog centra
PLAKATI filmova koji su nastali četrdesetih, pedesetih i šezdesetih godina i koji su svojevremeno u bioskopima najavljivali premijere čuvenih dela poput "Sakupljača perja", "Kad budem mrtav i beo", "Marš na Drinu", "Valter brani Sarajevo"... biće od 1. aprila izloženi u Filmskoj galeriji Dvorane kulturnog centra.
Posetioci će na postavci "Tragovi jednog vremena - Filmski plakat 1945-1970" moći da vide oko 50 plakata iz arhive Filmskog centra Srbije, a neki od njih će se pred publikom naći premijerno.
- Verujem da će ova izložba biti zanimljiva posetiocima jer su među eksponatima i pojedini plakati za koje smatramo da su jedini preostali primerci, nema ih čak ni Kinoteka - objašnjava, za "Novosti", direktor Filmskog centra Gordan Matić.
Po njegovim rečima, plakati nisu birani po tome je li reč o najboljim filmovima, već po retkosti plakata i različitom dizajnu.
- Svi su oni imali istu funkciju u vremenima kada su stvoreni, da privuku publiku i najave film, ali su njihova grafička rešenja bila najrazličitija. Nisu to bile samo "glave koje prodaju karte", već je među njima bilo likovnih, pa čak i apstraktnih rešenja. Neki su donosili novine u dizajnu, bili veoma ekspresivni kao onaj za film "Kad budem mrtav i beo", drugi su se, poput "Valtera..." oslanjali na poznate glumce, treći su pravljeni kao likovna dela, recimo "Čudotvorni mač" - kaže Matić.
Gostovanje po Srbiji
Nakon Kulturnog centra Beograda, gde će biti do 15. maja, izložba će obići 18 gradova Srbije i biće postavljena u bioskopima i kulturnim centrima članica Mreže kinoprikazivača Srbije. Pored toga, izložba će biti i deo festivalskog programa Mreže festivala pa će tako gostovati tokom festivala u Novom Sadu, Leskovcu, Nišu, Vrnjačkoj Banji, Beogradu...
Teoretičar umetnosti i konceptualni umetnik Jovan Čekić, autor pogovora kataloga za izložbu, podsetio je da je prvi plakat, autora Marselina Ozola, odštampan za promociju filma "Poliveni prekrivač" braće Limijer iz 1895. godine.
- Osnovna namena plakata jeste da najavi novi film koji će se pojaviti u bioskopima i informiše publiku o datumu premijere, nazivu i protagonistima. Vizuelna rešenja nastoje da sugerišu određeni žanr kao i narativ koji film sledi tako da gledaoci mogu da odluče da li je to film koji bi ih mogao zanimati - primećuje Čekić.
Već sa pojavom prvih filmskih plakata dizajneri su se, po Čekićevom mišljenju, uhvatili u koštac i sa onim što se od sedamdesetih godina pa sve do savremenog razvoja različitih digitalnih platformi, naziva "ekonomijom pažnje".
- Sažimajući neke od najvažnijih momenata filma u jednoj vrsti kolaža/montaže, plakati su pre svega težili da privuku pažnju potencijalnih gledalaca...
I Čekić ukazuje na raznovrsnost pristupa u izradi filmskih plakata.
- Plakati u kojima dominira crtačka virtuoznost ili minimalistički pristup, rasterećeni komercijalnog pritiska tržišta, često postižu izvanredne efekte upravo stoga što u prvi plan stavljaju grafička rešenja. Takvi su plakati za filmove "Ne čekaj maj", "Nevjera", "Jubilej gospodina Ikla", "Mali čovek", "Hanka"...
Ovaj teoretičar umetnosti beleži i da su mnogi plakati rađeni u dve verzije - u jednoj se primenjuje svedeno grafičko rešenje, a u drugoj dominira fotografija glumaca ili neke od izabranih scena. Tako su rađene duple verzije najavnih plakata za "Čudotvorni mač", "Slavicu", "Kamene horizonte"...
Čekić smatra da su za sve koji su odrastali uz filmove, plakati bili neka vrsta putokaza kroz mladalačko doba, duboko urezanih u sećanju. Zato, dodaje, ne treba da čudi što su kolekcionari spremni da odvoje ozbiljne sume novca za neke od najatraktivnijih:
- Filmski plakati su deo mladosti, nezamenjivi toposi krivudave linije odrastanja, koji su formirali čitave generacije u narastajućem medijskom haosu. Sa pojavom novih kanala distribucije, najpre VHS, DVD-a, potom, mreže i različitih platformi poput "Netfliksa", čini se da filmski plakat nije izgubio na svojoj važnosti, naprotiv, u digitalnom okruženju samo je postao prilagodljiviji.