MNOGO BUKE, ZARAD MOJE ČUKE: Zafir Hadžimanov je bio istinski posebna umetnička ličnost

Iako se Zafir, zajedno sa suprugom, poznatom pevačicom Senkom Veletanlić, vakcinisao 5. marta protiv kovida 19, govoreći kako će ih vakcina spasti kućnog zatvora, imao je još od 2015. zdravstvenih problema sa srcem, koji nisu bili zanemarljivi. O tome svedoči i njegov poslednji post na "Fejsbuku" od 13. marta - "mnogo buke, zarad moje čuke". Osim srčanih problema, imao je i dijabetes, a nakon pucanja mrežnjače, nemarom očnih hirurga je pre više od šest godina ostao bez oka.

Inače, na koronu je pozitivan i Zafirov i Senkin sin, džez pijanista i kompozitor Vasil Hadžimanov, ali nema simptome bolesti.

Zafir je rođen 25. decembra 1943. u Kavadarcima. Njegov otac Vasil je, kao srednjoškolac, bio prvi u porodici koji je počeo da se bavi muzikom. Kasnije je upisao Farmaceutski fakultet u Beogradu, ali ga je napustio i upisao Višu pedagošku školu u Skoplju, muzički odsek, nakon čega je život posvetio folkloru i ostavio više od 5.000 zapisa makedonskih izvornih pesama. Zafir je završio gimnaziju i muzičku školu u Skoplju, a 1967. diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je proveo veći deo života. Napisao je zbirke pesama "Šansone na papiru", "Azil", "Narodni pevač", "Pevač pasa" i "Brat". Glumio je u nekoliko filmova, poput "Noža", "Makedonske krvave svadbe" i "Ne znam ko smo". Dobitnik je nekoliko nagrada i priznanja na pesničkim i muzičkim festivalima, uključujući "Struške večeri poezije" 1975, "Međunarodni festival šansone" u Zagrebu 2003, a lane je dobio nagradu "Goceva misao" za angažovanje i doprinos na afirmaciji makedonske kulture i književnosti u svetu. Povodom jubileja 55 godina karijere, 28. novembra 2014. predstavljen je njegov kompilacijski album sa 19 pesama ("Kako Vardar", "Ljubi me i glavata gore", "Od ljubov se ne bega"...). U počasnog ambasadore makedonske kulture u Srbiji Zafir je promovisan 2007.

Bogatu karijeru Zafira Hadžimanova upotpunile su mnoge značajne nagrade, sjajne pesme i pozorišne uloge. Karijeru je počeo kao festivalski pevač, ali se dokazao i kao kompozitor. Autor je prvog makedonskog mjuzikla "Halo, buđenje", a kroz život i na sceni ga je pratila najlepša senka - supruga Senka.

Kada je počela naša tragedija sa ratovima, Senka je rekla da neće više da peva, jer je shvatila da nema kome. Zajedno sa ratom u bivšoj SFRJ, počela je Zafirova nova teatarska karijera. Tada je dobio poziv da igra u "Violinisti na krovu", zatim Žana Valžana u "Jadnicima", kasnije je stigla "Rebeka"... Pozorište je Hadžimanovu bilo sklonište, svojevrstan azil. Teatar je uvek nosio sa sobom, kao puž svoju kućicu. Priznao je da mu je uloga Mitketa u "Koštani" ostala velika želja, a "odigrao bih ga da se svi smrznu", govorio je veliki umetnik.

- Nemam više vremena da budem lažno skroman - rekao je u jednom intervjuu za naš list Zafir. - Znam šta mogu, a šta ne! To je moja krv i moj jug. I Jerotija Pantića bih odigrao sa zadovoljstvom, možda sam za njega star, ali Mitke bi mi baš legao. U pozorištu sam potvrdio ono što sam celog života radio, da se umetnost ne izvodi, već živi. Kad izađete na scenu, sve je u vašim rukama, vi vodite igru.

Kada bi ga pitali kako može da bude i pesnik, i kompozitor, i glumac, odgovarao je da kada radi jedno, ne radi ništa drugo. Skoro 30 godina je bio u pozorištu, u nosećim ulogama, što je tražilo celog čoveka. Jedna od poslednjih Zafirovih uloga bila je u seriji "Nemanjići - rađanje kraljevine". Igrao je Teodora Laskarisa, koji je pomogao Svetom Savi da srpska crkva dobije samostalnost.

Osim za velikog umetnika, Zafir je važio i za odličnog proizvođača vina. Imao je 250 čokota i godišnje je proizvodio 250 litara vina. Njegov trud prepoznalo je Udruženje vinara "Slankamenka" i uzelo ga u svoje redove. Dobio je i zvanje "viteza vina", u najstarijem viteškom redu "Subotički pesak". Nekoliko puta bio je nagrađivan za belo vino koje je nazvao "song", dok se crno vino zvalo "stih". U vinogradu bi najčešće zapevao.

REAKCIJE

PETAR PECA POPOVIĆ: NEPRAVEDAN GUBITAK

- PRVO što mi padne na pamet kad čujem prezime Hadžimanov je da ta priča sa beogradskim radijom počinje 1936. godine, kada je čovek u narodnoj nošnji ušao u Radio Beograd i tražio Carevca. Kada ga je sreo, rekao mu je hoće da bude radio pevač. Ovaj ga je pitao šta zna da peva. Rekao je da zna "Zajdi, zajdi". Orkestar Radio Beograda nije znao tu pesmu, sem Carevca. On ga je probao u podne, i rekao mu da dođe u četiri po podne i da je on radio pevač. Kao što je bio radio pevač Vasil Hadžimanov, tako je i Zafir Hadžimanov deo svojih početaka imao u Beogradu, kasnije se afirmisao u Zagrebu, doselio se i ostavio dubok trag u Beogradu.

VLADA JANKOVIĆ DžET: LEGENDA ŠANSONE

- ZAFIR je došao šezdesetih iz Skoplja u Beograd, da ovde pravi karijeru. Dobro se afirmisao kao pevač i autor na festivalima, mada je nastupao u početku na sceni sa "Elipsama". Legenda balkanske šansone. Ostavio je trag. Bio je specifičan pevač, ima talentovanog sina. Žao mi je mnogo. Šokiran sam, veliki gubitak.

LjUBA NINKOVIĆ: POŠTOVAO JE LjUDE

- UŽASNO je ovo vreme, mnogi značajni ljudi umiru. Sa Zafirom sam nastupao zajedno pre 30-40 godina. Imponovao je ljudima, osvajao ih svojim srcem, voleo je muziku, poštovao je ljude. Svi su ga voleli. Umeo je da otvori ljude, čak i one koji nisu bili skloni priči. Niko nije imao ništa da mu zameri.

BANE LOKNER: TALENTOVAN GLUMAC

- ZAFIR je dugo bio na sceni, još od šezdesetih i prvih dana naše zabavne muzike. Nije nikada zaboravljao svoje makedonske korene, podjednako je interpretirao i songove zabavne muzike i radio je muziku vezanu za makedonski etnos. Takođe je bio vrlo talentovan glumac, svi znamo njegovu ulogu u "Violinisti na krovu". Pokušavao je tokom čitave karijere koja je imala kontinuitet da ne bude samo običan pop šlagerski pevač, već da proširi svoj izraz na više žanrovskih idioma i pokaže svoje talente.

RADE RADIVOJEVIĆ: VELIKA TRAGEDIJA

- VELIKA je tragedija. Baš nas je zahvatila poplava neprijatnih vesti. Korona baš kosi. Zafir je bio veliki umetnik, sarađivali smo, pratio sam ga na nekim njegovim koncertima. Žao mi je njegove porodice kojoj je bio okrenut, veliki gubitak za našu muzičku zajednicu.

SRĐAN MARJANOVIĆ: PRIJALO MI JE NjEGOVO DRUŠTVO

- ZAFIRA sam znao godinama. Često smo nastupali zajedno. Nekada je "Zagrebački festival" imao "Veče šansone", i tu smo se svake godine okupljali Zafir, Ibrica Jusić, Zvonko Špišić, Arsen Dedić, ja... To su bile prelepe večeri i tako sam se sprijateljio sa Zafirom. Retko dobar i predusretljiv čovek je bio. Πrijalo mi je njegovo društvo. Ostali smo bez jednog od poslednjih Mohikanaca generacije koja je krčila put zabavnoj pop muzici.