INTERVJU Tamara Aleksić: Kraljica Marija mi je pojačala želju da budem bolji čovek

Kasnije, uloga Lenke Dunđerski u Šotrinom filmu i seriji Santa Maria della Salute donela joj je nagradu "Carica Teodora" 2017. godine. Danas, ponovo kao Šotrina inspiracija, glumica prihvata još jedan veliki izazov u karijeri - lik kraljice Marije Karađorđević u seriji "Aleksandar od Jugoslavije" (Nova S, ponedeljkom, od 21.00)

Tamara je zbog uloge ofarbala kosu u smeđu boju, ugojila se sedam kilograma, išla na časove rumunskog i francuskog jezika i prvi put sela za volan, otkriva u razgovoru za "TV novosti":

- Marija je bila beskrajno inspirativna jer mi je pojačala želju, koja postoji u svakom od nas, da budem bolji čovek. Humanitarni rad kojim se bavila, ophođenje prema ljudima, način rešavanja kriznih situacija, zaštitnički odnos prema deci, suprugu, ali i narodu... Marija nije bila skandalozna, ali je i dalje bila svoja, što u svakom vremenu zahteva hrabrost. Sve je to čini izuzetno intrigantnom.

* Koliko vam znači poverenje koje vam je Šotra ponovo ukazao?

- Njegovo poverenje mi je veoma značajno, ali me i plaši. Nekada pomislim da Šotra u mene više veruje nego što verujem sama. Ali, ujedno te i okuraži što takav čovek ima pozitivno mišljenje o tebi. To poverenje nije samo potvrda glumačkog, već i ljudskog. A zaista je čast kada dolazi od nekog ko je ispisao istoriju naše kinematografije kao autor filmova i serija "Idemo dalje", "Više od igre", "Priče iz radionice", "Obraz uz obraz", "Mostarske kiše", "Lajanje na zvezde", "Zona Zamfirova"...

* Poznato je da se kraljica Marija sve vreme bavila dobrotvornim radom. Čak i kada se posle Drugog svetskog rata obrela u Londonu, slala je pomoć potpisujući se kao Marija K. Đorđević. Šta će publika još moći da sazna o njoj?

- Kraljica Marija bila je zadivljujuće kompleksna osoba. Mnogo toga će se otkriti o njoj tokom serije, ali znajte da je to samo vrh ledenog brega. I njeno porodično stablo dovoljno je intrigantno, a kamoli njen život. Rođena je u Goti, kao druga ćerka rumunskog kralja Ferdinanda Prvog i kraljice Marije od Edinburga. Potomak je i ruske kraljevske dinastije Romanov i engleske kraljice Viktorije. Bila je u rodbinskim odnosima sa svim kraljevskim kućama u Evropi. Govorila je engleski, nemački, francuski, rumunski, a ubrzo nakon udaje naučila je i srpski. Prvi put kada je došla u Srbiju, popela se sa Aleksandrom na balkon da se predstavi srpskom narodu. Obratila se na srpskom rečima: "Ja vam od srca blagodarim". To je znak ozbiljnog kraljevskog pedigrea, osobe koja zna kako treba da se ponaša i koliko je to bitno narodu kojem je udajom pripala. A i suprugu, kao znak poštovanja, ljubavi i političke podrške.

* Na snimanju ste nam poverili da vam je najveći izazov bio kraljičin neobičan izgovor srpskog i da pred svaki kadar imate strah. Kako ste ga savladali?

- Ne znam. (smeh) Imala sam sreće da je moja divna profesorka imala volje i vremena da mi pomogne, jer ne postoji snimak na kojem se čuje kako Marija priča. Marija je rođenja u Nemačkoj, školovala se u Engleskoj, vratila se u Rumuniju za vreme Prvog svetskog rata da sa majkom leči ranjenike, a sa Aleksandrom je razgovarala na francuskom. Kada su se verili, odmah je počela da uči srpski i insistirala je da se služi samo njime. Smatrala je da jedna kraljica mora da zna jezik kojim govori njen narod. Uz pomoć moje profesorke pokušala sam da dočaram, kroz epizode i vremenski protok, postepeni napredak u Marijinom govoru. Bilo je teško jer smo pokušali da sačuvamo nedefinisan akcenat koji joj je ostao od svih jezika koje je govorila. Te varijacije u govoru bile su mi najveći izazov, jer je trebalo uhvatiti nit autentičnosti, a da izgovor bude razumljiv.

* Marija je zavolela usamljenog Aleksandra i bila mu uteha u teškim i istorijskim izazovima. Kako biste opisali njihov odnos?

- Mislim da je uzajamno poštovanje osnova. To poštovanje je došlo iz Aleksandrovog saznanja da će mu ona biti partner, u svakom smislu. Marija je vodila računa o njemu, bila mu oslonac i politička podrška. Aleksandar je ostao bez majke kada je imao dve godine i vapio je za nežnošću. Marija je to osetila kada su se upoznali na rumunskom dvoru i proradio je njen razvijen majčinski instinkt. Upoznala je čoveka koji je proživeo Balkanske ratove i povlačenje preko Albanije tokom Prvog svetskog rata, koji je pobeđivao sopstvene bolesti, koji je sahranio isuviše ljudi tokom svega toga i koga je vodila ideja za koju je bio spreman da umre. Mislim da je Marija pristala na udaju, pored odgoja i poznavanja dužnosti, zbog strasti koju je Aleksandar gajio prema političkoj ideji, ranjivosti koju nije hteo da pokazuje, a bila je vidljiva, i njegove duhovitosti uprkos svemu. Među njima se rodilo i razvijalo poštovanje i ljubav.

* Radnja serije odvija se pre stotinak godina, a neki od aktera, poput Aleksandra, veruju u Jugoslaviju, jedinstvo... Koliko će se današnji gledaoci prepoznati u njima?

- Kada je politika predstavljena sa namerom ujedinjavanja ljudi, kao što su činile politike kralja Aleksandra i kasnije Josipa Broza Tita, ljudi reaguju na to. Ja sam odgajana na principima da nikoga ne treba diskriminisati zbog veroispovesti, nacionalnosti, boje kože, seksualnog opredeljenja ili bilo čega drugog i zato sam za zajedništvo, a ne razdvajanje. To mi je i logično i jedino ljudsko.

* Istakli ste već da vam je mnogo značilo što je vaš višegodišnji prijatelj Ljubomir Bulajić igrao Aleksandra, a imali ste scene i sa mnogim drugim glumcima. Sa kime vam je bilo najlepše u kadru?

- Sve kolege veoma cenim. Mnogo sam ih zavolela i postali su deo mog života i kao prijatelji. Uvek je najveće zadovoljstvo biti u kadru ili na sceni sa Vlastom Velisavljevićem. Svaki susret sa njim je čista čarolija. Instant kurs dobrote i duhovitosti.

* Ponekad starije kolege umeju nenametljivo, bez direktnog davanja saveta, da uče mlađe glumce. Od koga ste "krali" glumački zanat?

- Od svakog kolege, ali i od ljudi iza kamere, od snimatelja, tonaca i majstora svetla, preko kaskadera i organizatora, do montažera i scenarista... Verujem da kroz život možete da učite od svakog čoveka, samo ako dobro posmatrate.

* Aktivni ste i u pozorištu, koje je intimno, a mnogi kažu da ne postojite ako niste na televiziji. Kako vi gledate na to?

- Ne slažem se. I film i pozorište su magija koja vas uvuče u priču, samo je forma drugačija. Podjednako volim i jedno i drugo. Trenutno imam probe za predstavu "Demokratija", po tekstu Josifa Brodskog, u Beogradskom dramskom pozorištu, i svaki dan radosna odlazim na posao. Jedva čekam da sa publikom podelimo to na čemu radimo Ozren Grabarić, Ivana Nikolić, Gabor Pongo, Arpad Mesaroš i ja, pod vođstvom reditelja Veljka Mićunovića i dramaturga Slobodana Obradovića.

* Kada ne dočaravate druge likove i njihove živote, čime ispunjavate svoj?

- To je veoma dobro pitanje, na koje ću moći da vam odgovorim za nekoliko meseci, kada budem napravila prvu pauzu posle dužeg vremenskog perioda. (smeh)