TRAŽIO JE ČUDA MALIH STVARI: U Krakovu preminuo veliki poljski pesnik i esejista Adam Zagajevski
UZ svu tehnologiju i revoluciju u nauci i medicini, i dalje imamo dušu, mada nisam siguran da je svi ljudi imaju.
Foto L. Brajović
Možda je vešto skrivaju... Poezija je stvar duše, zapravo, dijalog između jezika i duše, a tehnologija se duši ne odaziva. Iako smo ostvarili progres u tehnologiji, još ne znamo smisao života...
Govorio je ovako, u jednom intervjuu za "Novosti", veliki poljski i svetski pesnik i esejista Adam Zagajevski. Preminuo je preksinoć u Krakovu, verovatno ne slučajno, na Međunarodni dan poezije.
Rođen je u Lavovu, u današnjoj Ukrajini, 1945. godine. Posle okončanja Drugog svetskog rata, porodica Zagajevski preselila se u Gljivice, grad u Šleskoj. Studirao je filozofiju i psihologiju u Krakovu, gde je, radeći kao profesor filozofije, živeo do 1980. Bio je istaknuti predstavnik poljskog književnog novog talasa. Početkom osamdesetih godina Zagajevski se preselio u SAD, gde je bio univerzitetski profesor u Teksasu, dok je jedan deo svake godine živeo u Parizu. Posle pada Berlinskog zida, Zagajevski gradovima u kojima živi ponovo pridružuje i Krakov, u kome je poslednjih godina najviše i boravio.
- Bio sam proteran iz doma još kao beba i važna mi je potraga za njim. Uvek sam video nešto romantično i lepo u tome da novo mesto prilagodim sebi - pričao nam je Zagajevski.
Njegova poezija je jedan je od najizrazitijih primera susreta poezije i stvarnosti u modernom evropskom pesništvu.
- Ta stvarnost se menjala, u njoj su se taložili i vrtložili različiti procesi i događaji, ukazivala nova lica aktera i novi izazovi sasvim konkretnih situacija, pa se, saglasno tome, nužno menjala i poezija koja je sa zadatom i prepoznatom stvarnošću bila u dinamičkom i nikada ravnodušnom odnosu - kaže, za "Novosti", Gojko Božović, koji je kao glavni urednik "Arhipelaga", objavio njegove pesničke knjige "Antene" i "Nevidljiva ruka", kao i knjigu eseja "Odbrana vatrenosti", u prevodu Biserke Rajčić.
BEOGRAD U SRCU
Beograd je za mene posebna vrsta iskustva. Bio sam nekoliko puta i svaki put su me impresionirali životnost kulturne scene i čitanja pred aktivnom publikom. I u vreme rata objavljivale su se knjige uprkos svemu. Čuvam posebno mesto u srcu za Beograd - govorio je, za "Novosti", Zagajevski.
U poeziji ovog pesnika, po rečima Božovića postoje dva toka:
Foto Promo
- Njegove pesme pisane tokom sedamdesetih i osamdesetih godina predstavljaju jedan od najupečatljivijih primera socijalnog verizma u evropskoj poeziji tog vremena. Druga velika faza u poeziji ovog pesnika počinje devedesetih godina. Obeležena poetikom magijskog verizma, poezija Adama Zagajevskog u ovom periodu okreće se tihom, suptilnom i promišljenom preispitivanju ljudske svakodnevice, kao i malim čudima i mistici malih stvari u svakodnevnim okolnostima.
NEPOZNATE SILE
ZA mene je pisanje jedno čudo koje se ne dešava svakog dana. Naiđe period kada ne mogu nijednu pesmu da napišem, a onda se čudo ponovo desi. Nije ovo posao kao inženjerski. Nikad ne znam da li će dan biti dobar, da li će mi pasti na pamet neka ideja. Oslanjam se na nepoznate sile koje se zovu inspiracija ili stvaralački impuls. To ili dođe ili ne, tako da su neki dani beznadežno izgubljeni. Mada nisu sasvim... pišem ipak, pravim neke beleške - govorio je Zagajevski.
Cenjen i poštovan u nekoliko generacija srpskih pesnika, Zagajevski je boravio u aprilu 2008. u Beogradu i Novom Sadu, kao gost svog srpskog izdavača "Arhipelaga".
- Njegovo književno veče u Kulturnom centru Beograda jedan je od najposećenijih književnih događaja u Beogradu u toj deceniji. Iz pesnikovog susreta s Beogradom nastala je i pesma "Autoportret" koja je objavljena u knjizi "Nevidljiva ruka": "april u Beogradu, boginje nedavnog rata, / nabujao Dunav podseća na bezbrižnu mladost u Nemačkoj..."
Poslednji put video sam ga u Podgorici i na Skadarskom jezeru, početkom marta 2019, kada je primio nagradu "Književni plamen" i bio među nama, tih i skroman, veliki pesnik u potrazi za čudima svakodnevice - kaže Božović.