STIH JE OPET U MODI: Povodom svetskog dana poezije naši pesnici poručuju da lepa reč živi

Upravo ovako misli i govori pesnik Zvonko Karanović, koji svoju duboku veru u poeziju potvrđuje, osim kao autor, i kao čitalac, urednik, izdavač, lovac na talente, učitelj, iz čije se enklave stihovi nezadrživo razlivaju po svetu.

- Uveren sam da nam je poezija - obaška što nam je svima neophodna - važnija no ikada, sad kad su ljudi potpuno izgubili kontakt sa sobom - veli Karanović.

- Premda je dugo bila zapuštena, sada se vraća i to na velika vrata, među ljude - gde i pripada. Poezija je u velikom naletu, u modi takoreći. Ljudi osećaju potrebu da se izraze, a stih je najlakši, najbrži, možda i najdublji način za to, pesma je bogomdana forma, koju možeš da napišeš, ili pročitaš, i sa telefona.

Ne slažem se da se poezija ne piše, ne čita, ne prodaje - to mogu da kažu samo oni čija poezija ne korespondira sa vremenom. Prošlo je vreme tih poeta međusobno uortačenih koji jedni drugima pišu kritike i predgovore, a da pritom ni jedni druge ne čitaju, čija poezija ne korespondira ni sa autorom a kamoli sa svetom, sa publikom, koja ništa ne govori o našim životima u vremenu u kome živimo. Publika je gladna novih, svežih, dobrih stvari, kojih srećom danas nastaje sasvim dovoljno.

Poeziju su prepoznali, i preuzeli mladi, stvaraoci novog doba, među kojima je mnoge otkrila upravo Karanovićeva "enklava", a druge i ugledna "Povelja", uredničko oko i ruka Dejana Aleksića.

- Poezija je jedna od postojanih konstanti duha, nezavisno od svojstava doba i prostora u kojima se ostvaruje kulturna egzistencija - smatra Aleksić.

Veličina njene uloge i važnosti u društvu može da varira, ali zamišljanje kulturnog razvoja jednog društva bez poezije daje nam prilično sumornu sliku, dodaje on:

- Iako se može učiniti da danas, u doba digitalne ere brzih medija, poezija postaje anahron izraz čovekove potrebe za smislom, kao stvaralac slutim da je poezija potrebnija nego ranije. Pesničke knjige su u svetu trke za tržišnom opravdanošću proizvoda izgubile vidljivost, ali svakako nastaju i možemo se pohvaliti odličnom domaćom poezijom. Jedino ne bih voleo da postane praksa to da je se setimo samo na Međunarodni dan poezije.

Ne treba mi koji čitamo i pišemo poeziju da dokazujemo da je ona živa, smatra Enes Halilović, vrsni pisac i urednik iz Novog Pazara, odgovarajući tako na česte lamente nad sudbinom poezije, te dodaje:

- Oni koji tvrde da je poezija mrtva, neka to i dokažu, ako mogu. Imam uvid koliko ljudi čita Eckermanna. Poezija se čita, poezija se piše. Uz poeziju se živi. Postoje ljudi koji očekuju nešto od poezije. Ima mnogo dobrih fudbalera, mnogo kobajagi važnih političara, mnogo lepih manekenki, mnogo jakih sportista, ali nema mnogo dobrih pesnika. Zato je tako važna poezija.