ZNAK TIŠINE: Sećanje na slikara Milutina Dedića (1935-2021)

"...kud god da kreneš Trg tišine te čeka. Biti na njemu znači biti na dobrom mestu".

Više se i ne sećam kada smo se upoznali, verovatno na nekoj od likovnih kolonija. Kada me je pre neki dan Luka Dedić obavestio da nas je Milutin napustio, istog trenutka sam se setio Milutinovog upozorenja da ni trećinu zapisa nije iskoristio iz njegovih četrdesetak dnevnika. Izgleda da je predosetio nedostatak vremena. Spremao je tekstove o tišini i tražio mi je prilog da i ja nešto napišem s obzirom na to da su me svi kritičari, pa i on svrstali u slikare tišine.

Njegova biografija i bogato nasleđe koje nam je ostavio o našim kulturnim spomenicima, vodenicama, školskom brodu "Jadran", stotine zapisa ilustrovanih u vašem listu, tekstova u epohalnoj televizijskoj seriji "Enciklopedija za radoznale", knjige o vinu, i na kraju, kapitalnoj monografiji "Trg tišine" u kojoj je pokazao sav svoj pripovedački talenat i predivne ilustracije rodnog Šibenika, brodova, portala kračuna i starih ključeva kojima je otkrivao tajne svoje uzbudljive mladosti. U jednom od predgovora za svoj katalog slika citira češkog nobelovca Jaroslava Sajferta "... tek u starosti sam naučio da volim tišinu", pa dodaje "... u tišini se javljaju ustreptala znamenja koja je vreme pokušalo da uguši".

Nisam ni slutio da ću jednog dana upoznati kolegu, sada već iskrenog prijatelja čije će me priče, zapisi i putovanja odvesti na Trg tišine, na kome ću zajedno sa Milutinom razmišljati o tišini. U svojoj znamenitoj monografiji "Trg tišine" M. Dedić mi ostavlja posvetu: "...kud god da kreneš Trg tišine te čeka. Biti na njemu znači biti na dobrom mestu." I danas, posle toliko vremena, prošetam do Trga tišine i uvek otkrijem neki novi ključ koji je inače bio predmet Milutinovih interesovanja, zapisa, ključ vremena i dešifrant sudbine, usmerivač stanja duha jedne sredine i kulture kako ga je Milutin tumačio. Sa tim ključem prikupljenim iz neke od vremešnih konoba Milutin je otključavao svoju podsvest i otkrivao lepotu sopstvene slike, crteža ili zapisa. Na istoimenom trgu spajao je reč i sliku u jednu celinu. Njegovi crteži, ulja, pasteli obavijeni su nekom mistikom zelene, engleske crvene ili, pak, sijene. To se najbolje ogledalo na njegovoj paleti koja je više ličila na nekakav skamenjeni cvet u kojoj se otkrivala sva tajna njegove harmonije. Paletu je držao stalno ispred ulaznih vrata kada bi se vraćao iz kakve likovne kolonije. Stajala je tu kao putokaz da se iza tih vrata nalazi šjor pitur, njen vlasnik.

Pošto je poznato da samo iskrena individualnost u stvaralaštvu obezbeđuje budućnost i slavu umetnika, Milutin Dedić, kao iskreni stvaralac i savesni istoričar umetnosti gradi sopstvenu kompoziciju slike, ne obazirujući se na modu i pokrete u umetnosti.

Izborivši se za sopstveni stil i rukopis, obogatio je svoja likovna dela prepozantljivim znakom tišine. S obzirom na to da se izražavao u svim likovnim disciplinama, najviše domete ipak je postizao u crtežu, laviranom crtežu, a potom pastelu i ulju. Njegovi briljantni crteži Šibenika, usamljenih gajeta brodova i čamaca, šibenske flore, smrčikama rogaču i kostrišu, spomenicima i česmama, ljudima i vremenu, samo govore o tragaocu koji se trudio da sačuva sve to od prolaznosti i naše efemernosti. Njegovi zapisi Svete Gore sa Hilandarom čine posebnu slikarsku magiju obavijenu mistikom i okupanu božanskom svetlošću. Možda bih iz tog opusa izdvojio crtež "Nebeska zvona" koja natkriljuju osvetljeni Hilandar koji poput malenog ostrva okupan svetlom nebeske liturgije otkriva Milutinov nesputani talenat.

Gradeći svoje kompozicije otkrivao je nekakav barokni pristup sa istaknutom florom u prvom planu. Mene je to asociralo na muziku Silvijusa Leopolda Vajsa ili pak, slavnog instrumentaliste grofa Logija. Oznaka tišine sa pauzom na Milutinovim slikama i crtežima samo je svedočanstvo jednog znaka koji u njegovom notnom zapisu ima podjednako važnu ulogu. Milutinovo sedamdesetogodišnje iskustvo, sabrano u četrdeset dnevnika, govori o jednom pedantnom zapisničaru, hroničaru jednog vremena o kome ništa ne bismo znali bez tih sakupljenih podataka. Lutalica i pustolov, slikar i naučni istraživač našeg istorijskog nasleđa, stapajući reč i sliku sa arhivskim dokumentima objedinio je svu arhivsku, memoarsku, dnevničku, pa i sa drugim oblicima sakupljenu građu u jednu celinu koju će nazvati "Trg tišine". S obzirom na to da je ovu obimnu monografiju video kao sliku proteklog života, tako ga i treba shvatiti. Njegov dubok i iskren likovni opus otkrio nam je crtača i majstora pera. Zahvaljujući ovoj drevnoj veštini majstora pera sačuvao je uspomenu za sve one do kojih dopire melodija u kojoj se spaja susret naše trošnosti sa večnošću.