SVI SMO ROBOTI PRAVILA: Anđelika Simić, uoči večerašnje premijere Handkeovog "Kaspara" u JDP
PRVA drama nobelovca Petera Handeka izvedena u Evropi, "Kaspar", večeras će premijerno biti odigrana na sceni Jugoslovenskog dramskog, u režiji Miloša Lolića.
Foto N. Babić
Ovaj komad (1968.) doneo je piscu međunarodni ugled i vrlo brzo svrstan u jedno od najvažnijih dela posleratne nemačke književnosti.
Priča je inspirisana Kasparom Hauserom koji je odrastao u mračnoj rupi. Sa sedamnaest godina zalutao je u neki nemački grad, znajući samo jednu rečenicu. Kada je "otkriven", postao je atrakcija kao čovek odrastao bez jezika i spoljnih uticaja, "tabula raza" na kojoj su društvo i njegovi naučnici mogli da pišu nekažnjeno.
- Reč je o mladom čoveku, ostavljenom s porukom u kojoj je pisalo samo njegovo ime i prezime. Nije znao ni da govori ni da hoda. Tek kada je pronađen, počela je njegova socijalizacija. Tekst je prilično apstraktan, mogla bih da ga nazovem i dramom apsurda - objašnjava glumica Anđelika Simić.
- Uloga mi je neobična, kao i cela predstava. Iza nas je, svakako, proces za pamćenje. Ostvarila mi se i velika profesionalna želja da se sa rediteljem Milošem Lolićem sretnem na pozornici. Foto Privatna arhiva
Kako kaže, pripremajući predstavu sa rediteljem su prošli kroz važnu fazu rada u kojoj su gledali filmove, uz sjajna Lolićeva predavanja o piscu, temi komada i mita. U sveopštim "neuslovima" imali su odlične uslove za rad, puno vremena i scenu samo za sebe.
- Pronašli smo i usvojili naš jezik predstave. U podnaslovu bi moglo da stoji i "Drama o Kasparu i ovima oko njega". Miodrag Dragičević je maestralan u ulozi Kaspara, a mi svi ostali predstavljamo taj okolni svet koji je, zapravo, odraz današnjeg vremena. U biti priče je pitanje - šta čovek izgubi kad se uključi u društvo i pristane da bude kao svi ostali, a šta dobija. Kaspar je autentičan u svojoj ljudskoj izvornosti. Ali, nakon što drugi uspeju da ga "oljude", taj izvor polako nestaje. Vidimo kako svi postajemo mali roboti društvenih pravila i načela. Priča o Kasparu je samo povod, koji pisac dalje ne razrađuje u svom komadu. Ne znamo mnogo o glavnom junaku, okruženom "šaptačima".
UMETNIČKA EKIPA
U PREDSTAVI igraju: Miodrag Dragičević (u ulozi Kaspara), Nikola Rakočević, Anđelika Simić, Sanja Marković, Petar Benčina/Radovan Vujović i Miloš Samolov. Dramaturg je Periša Perišić, scenograf Jasmina Holbus, kostimograf Maria Marković Milojev, kompozitor Nevena Glušica, a za scenski govor je bila zadužena Ljiljana Mrkić Popović.
Njihovi glasovi dolaze iz zvučnika, ali u našoj predstavi svi smo na sceni.
U matičnom teatru, Jugoslovenskom dramskom, naša sagovornica trenutno igra i u naslovima "Hotel Slobodan promet", "Selestina" i "Kralj Betajnove". Kada je o piscu komada, nobelovcu Handkeu reč, Anđelika Simić kaže:
- Kad se izgovori njegovo ime, odmah se pomisli "naš čovek". Veoma je značajno imati ga na sceni, verujem, pogotovo ovaj komad. Sve mi je u "Kasparu" pozorišno uzbudljivo, inspirativno i zanimljivo. Divan glumački izazov. Uostalom, bio je to moj prvi utisak posle pročitanog teksa. Handke ima svakako širi značaj od pozorišnog angažmana, ali je meni baš taj segment posebno uzbudljiv.