AMERIČKI "TALIBANI" SKLANJAJU MEŠTROVIĆA: U Čikagu veliko preispitivanje čak 500 spomenika "optuženih" za rasizam
PRE 93 godine američki grad Čikago je na centralno mesto postavio spomenik Indijancu, delo "Kopljanik i strelac" vajara iz tadašnje Kraljevine Jugoslavije, Ivana Meštrovića.
Foto Vikipedija
Delo koje je finansirala Zadužbina Bendžamina Fergusona kome se Amerika 1928. godine divila kao jednom od najboljih ostvarenja spomeničke plastike, ovih dana se našlo na listi "nepodobnih" spomenika kojima preti - uklanjanje.
Meštrovićev Indijanac krasi ulaz u Veliki park iz centralne čikaške avenije Mičigen, ali možda ne još zadugo, jer se našao na listi od 500 spomenika koje preispituje specijalna komisija "zbog rasnog izlečenja i istorijskih ocena". Čikaška komisija je oformljena posle velikih, i često nasilnih protesta koji su već nagnali gradonačelnicu Čikaga Lori Lajtfut da ukloni statue Kristofera Kolumba iz čikaških parkova. Foto Vikipedija
Pod lupom su statue i četiri bivša američka predsednika, Džordža Vašingtona, Abrahama Linkolna, Uliksa Granta i Vilijama Mekenlija. Meštrovićevom spomeniku se, kako navodi "Čikago monjuments prodžekt", zamera "romantizovani i redukovani prikaz Indijanaca", a drugim statuama promovisanje belačke nadmoćnosti, veličanje osoba povezanih s rasizmom, ropstvom, genociom, ili jednostrano predstavljanje istorije.
- Američka levica se po ovom pitanju ponaša kao talibani. Ne zanima ih estetika, umetnost, bukvalno tumače i uklanjaju sve što izmiče okvirima njihove političke ideologije - komentariše, za "Novosti", iz SAD politički analitičar Obrad Kesić.
VELIKI SPEKTAKL
TRANSPORT spomenika zagrebačkim ulicama u Kraljevini Jugoslaviji je predstavljao spektakl. Skulpturi je prethodilo predstavljanje Meštrovića na nekoliko američkih izložbi, a kasnije se on i preselio u SAD. Izlagao je u američkim gradovima 1925. i 1926. godine.
Izložba koju je organizovao - Art Institjut u Čikagu, izazvala je veliko interesovanje, pa je umetniku ponuđeno da učestvuje u projektu podizanja novog spomenika inspisiranog iskonskom istorijom američkog tla.
Odrastao u Čikagu, Kesić se seća druženja njegovog oca sa Meštrovićem, a kao svedočanstvo tog prijateljstva još čuva potpisani katalog njegovih radova. Teško je, dodaje on, razumeti to što se dešava širom Amerike, "rušenja bez pijeteta i prema umetnosti i prema osobama koje su stvorile ta dela".
Obrad Kesić, Foto Milena Anđela
- Teško je reći šta će proizaći iz svega ovoga. Bilo bi dobro da Meštrovićev spomenik završi bar u muzeju, a ne u nekom skladištu. Lično smatram da bi bilo najbolje da bude otkupljen, jer ovde ne shvataju ni kontekst spomenika, ni šta je umetnik hteo da predstavi - ističe sagovornik.
Kesić podseća da je ovaj spomenik i simbol grada Čikaga, čije ime je indijanskog porekla.
- Ovaj spomenik povezuje starosedeoce sa novim stanovnicima Amerike, on veliča ljude koji su bili zaboravljeni. No, zanimljivo je da se nigde u raspravi ne čuje, niti traži mišljenje indijanske zajednice o ovom spomeniku. O njemu i o njegovoj sudbini odlučuju svi drugi, izuzev Indijanci - zaključuje Kesić.
Stručna javnost je zabrinuta, jer ne postoje modeli po kojima je spomenik izliven. Meštrović je skiciranje počeo u njujorškom ateljeu, a skulpturu Indijanca radio u Zagrebu. Kad je u Čikagu postavljena 1928. godine pisalo se da su "mišići konjanika gotovo anatomski realni", i da je specifično da ne drži oružje u ruci.