ZA LJUBAV NIJE KASNO NIKAD: Gorica Popović o ulozi Vesne u "Kaljavim gumama", saradnji sa Krisom Malkijem i Aidom Turturo...

Vikendom (20.05), na RTS 1, pratimo kako se bivša pijanistkinja Vesna, posle smrti supruga, zaljubljuje i otkriva drugačiji život od onog koji je živela.

- Posle ne baš dobrog braka, Vesna odlazi kod sina u Ameriku i tamo preko interneta upoznaje Roberta, farmera iz Luizijane, i stupa u vezu sa njim. Njihov odnos je idealan, ali se Vesnin sin protivi. Događaji kreću neobičnim tokom i Vesna dovodi Roberta u Srbiju. Potpuno neočekivano, on počinje lepo da se druži sa pecarošima na Adi Ciganliji i pokazuje im svoj sistem ribolova. Vesna od žene koja je u "minus fazi" postaje ushićena i doživljava ljubav u zrelim godinama, ali i razočaranje. Lepota ove priče je da ljudi poveruju u ljubav. Za ljubav nije kasno nikad. Uvek možeš da se podigneš i kreneš u nešto novo i zdravo - priča za "TV novosti" Gorica Popović.

* Roberta tumači Kris Malki, Vesninu američku komšinicu Pati igra Aida Turturo, a bilo je još stranaca ispred i iza kamere. Kako je izgledalo druženje sa njima?

- Bila je prisutna trema zbog gostiju iz Amerike. Međutim, oni su otvoreni, ljubazni i vredni ljudi. Kris je divan kolega, a i lepo peva i svira gitaru. Poklonio mi je ce-de sa svojom muzikom, koja je mešavina kantrija i bluza. Sa Krisom je u Srbiju došla i njegova partnerka Dejna Sparkli, koja je takođe zaigrala u "Kaljavim gumama". Jedna glumica nije mogla da doputuje iz Amerike, pa je Dejna "uskočila" i sjajno odigrala epizodnu ulogu. Vodili smo ih na večere u naše lepe restorane. Direktor fotografije, Poljak Marčin Banasiak, mnogo se "primio" na kajmak. Pokušali smo da što više upoznaju Srbiju i da im boravak bude prijatan uprkos zarazi. Naša mlada glumica Vaja Dujović obožava Aidu Turturo i poželela je da je upozna. Mnogo volim Vaju i rekla sam joj da dođe na snimanje. Posle je Vaja pokazivala Beograd Aidi. Mislim da su po lepom zapamtili ovo gostovanje.

* Još od uloge u "Kozjim ušima" niste igrali tako složen i zahtevan lik kao u seriji "Kaljave gume". Koliko je bila izazovna Vesna?

- U "Švindlerima" sam igrala Cvetanu, koja je drugačija od mog dosadašnjeg opusa, a i Beba u "Delirijum tremensu" je bila zanimljiva. Vesna je slojevita, lepa i velika uloga. Nije bilo lako snimati skoro osamdeset dana, pogotovo sa prekidom i koronom. Veoma sam srećna što sam igrala Vesnu, jer je ona plod prijateljstva koje datira još sa fakulteta. Reditelj Miodrag Ćertić je završio filmsku režiju u Beogradu, radili smo zajedno nekoliko projekata i potom je otišao u Ameriku. Po njegovom povratku, dugo se nismo viđali i slučajno smo se sreli ispred moje matične kuće, Ateljea 212. Upoznala sam i njegovu suprugu Miu, koja je pisala scenario serije. U priči "Kaljavih guma" ima dosta istinitih elemenata jer su Ćertići poznavali ženu koja je doživela slično što i Vesna.

* Gledaoci su oduševljeni "Kaljavim gumama" i komentarišu da je serija dragocena jer govori o usamljenosti, izazovima, prijateljstvu, ljubavi, trpljenju i nadi u zrelom dobu.

- Vesninu priču dele mnoge žene, i ne samo one, nego i brojni muškarci koji ostanu sami. Kada se nađu na životnoj raskrsnici, ti ljudi se usude da se oslobode stega i rade nešto što nikada nisu, a želeli su. Vesna je godinama trpela muža nezgodne naravi, koji je nije podržavao. Zato je, između ostalog, prekinula karijeru pijanistkinje. Možda je neke zbunio manjak njene ožalošćenosti na početku, ali tokom serije Vesnin muž se pojavljuje kao duh i ona ne može sasvim da ga se oslobodi. Hrabro je ono što je Vesna uradila. Svašta je doživela, razne turbulencije i preispitivanja da li je dobro izabrala. Mislim da je kroz to sazrela i došla do sebe.

* Vaša junakinja ne mari mnogo za društvene norme niti šta će drugi da misle. Kako se sa time suočiti i biti svoj?

- Nije lako i zavisi od čovekovog karaktera i njegove mentalne snage da ide protiv struje. Najbolje je kad čoveka sluša svoje potrebe, veruje u sebe i energično ide svojim putem. Ali vrlo često ljudi pokleknu i nemaju snage. Vesna je godinama potiskivala želje i potrebe, koje su odjednom grunule. Osetila se slobodnom i sposobnom da upravlja životom. U redu je i grešiti na tom putu, a u tome je suština serije. Ko nije iskaljao točkove, odnosno gume, i ponekad sišao sa puta, kao da nije ni živeo.

* Poznati ruski psiholog Mihail Labkovski kaže da usamljenost nije nedostatak ljubavi nego odsustvo interesovanja za sebe.

- Nažalost, česta je pojava da zbog društvenih i ekonomskih okolnosti čovek digne ruke i kaže "ne mogu više, svejedno mi je da l' da se umijem ili da se ubijem ujutru kad ustanem". Mislim da je to pogrešno. Ne dajem se depresivnim mislima. Imam energiju i trudim se da od kad svane ispunim dan nečim pozitivnim i kreativnim. Nikad mi nije dosadno, nije mi prazna glava i uvek bih nešto radila. To je moj recept za normalan život. Ne odustajem i još sam u "brzini". Imala sam baku Zagorku, koja je do devedesete bila na nogama. Baba Zaga, ili Lekićka, kako smo je zvali, bila je udovica jer je deda, oficir, umro u nemačkom zarobljeništvu. Ona je sa dve ćerke tinejdžerke preživela rat, uspela da ih izvede na pravi put i bila je sa nama do kraja. Zaga je bila snažna, imala je volju za životom i zato mi je uzor.

* Vaš životni moto je "iznad oblaka uvek sija sunce". Krasi vas vedar duh i brojni talenti. Kako ste ih razvili, a kako ih održavate?

- Imala sam srećno detinjstvo, zatim mladost i dobru porodicu. Mislim da čovek treba da bude tolerantan, da razume ljude, da ih sasluša, da ne sudi "na panju" jer u svakom čoveku postoji i crno i belo, i dobro i loše. Time se rukovodim u životu. Moj otac Mojsije, koji je bio slikar u kragujevačkom pozorištu, veoma je voleo prirodu i bio je strastveni pecaroš. Nije ga mrzelo da ide po celoj Srbiji i ne samo po našoj zemlji. Uvek smo mama, brat i ja putovali sa njim. Prvo smo, sećam se, imali "fiću", koji je uvek bio pretrpan. Kada bismo prelazili preko gradskog polja nekim "sačuvaj bože" putem, najlakše i najudobnije je bilo da izbacimo noge kroz prozor. Posle smo imali kamp-prikolicu i na kraju se otac skrasio kada je video divno Srebrno jezero. Dugo smo bili u kampu, a potom smo napravili kuću, koja mi je danas oaza. Ovde uvek nešto slikam, vezem ili pravim pačvork. Kada sve ovo prođe, verovatno ću da napravim izložbu. I moj pokojni brat Goran bio je slikar, kao i stric, a i mama je bila vešta sa rukama i svašta je stvarala. Mene raduje kad nešto napravim, a još više to što je mnogo mojih radova otišlo u kuće ljudi kojima su se dopali. Izlagala sam, čak nekoliko puta u Torontu, unikatne suknje, pačvork prekrivače, razne vezove... Ručni rad me veoma smiruje. Bez toga ne mogu da odem ni na plažu.

* Krasi vas raskošan glas, pevali ste u grupi Bore Đorđevića "Suncokreti", u Ateljeu 212 vaš muzički "Brod plovi za Beograd"...

- U stalnom sam kontaktu sa članovima "Suncokreta" preko "vajbera", gde razmenjujemo poruke i zdravstvene biltene. Moja kuma Bilja Krstić često dođe kod mene na Srebrno jezero. Muzika mi je uvek prijala. Sa "No smoking orkestrom", u kome svira moj suprug Neša, džez saksofonista, išla sam na koncerte i na više od pedeset sam nastupila sa njima. Sa Emirom Kusturicom smo 2007. u Parizu radili operu "Dom za vešanje", što je bio fantastičan doživljaj. "Brod" smo ove godine, nažalost, "usidrili" zbog korone. Ta predstava ima vernu publiku više od dve decenije. Shvatili smo da ne može da se izvodi onlajn i da je potrebno da publika ispuni salu. Poslednji put smo je igrali za Fondaciju "Novak Đoković". Izvela sam i Noleta i Jelenu na binu da pevaju. Bila je to velika fešta. Čim ovo prođe, zaplovićemo opet.