TAJNE BORISA KOMNENIĆA: Umeo je da mrzi, želeo je da oženi komšinicu, a evo i zašto je znao da važi za neprijatnu osobu

Nije često govorio za medije, bio je osoba koja nije volela da mu ljudi prilaze na ulici samo zato što je glumac, a u jednom intervju je ipak otkrio neke svoje tajne.

Boris Komenić je tada ispričao da se prvi put zaljubio na Salajci, te da je u novosadskim bioskopima doneo odluku o svom budućem pozivu - kinematografiji i otkrio zašto su ga ljudi smatrali za neprijatnu osobu.

- Odrastao sam na Salajci, kod Temerinskog mosta, na uglu Teodora Mandića 9 i Temerinske 105. Tu, gde se sada zida tržni centar. Dane provedene u tom kraju nikada neću zaboraviti. Kada me pitaju za Novi Sad, tu sam uvek bezprekompromisan, i kažem “da” - rekao je Komnenić.

On se prisetio 1962. godine kada je bila fešta otvaranja Železničkog mosta.Bila je to i svetkovina njegovih emocijam.

- Moja prva ljubav, devojčica iz Radničke ulice, iz kuće ispred moje. Te večeri roditeljima sam pričao kako ću nju da oženim - rekao je glumac.

Sudeći po priči, može se pomisliti da korene čitavog života vuče iz panonskog grada, ali na mapi njegovog detinjstva upisane su i Istra i Istična Hercegovina, gde je boravio svakog leta.

- Novi Sad je svakako veoma bitan u mom životu, ali velike ljubavi su mi i rodna Pula, u kojoj sam živeo do pete godine, i Bileća u BiH. Istočnu Hervegovinu shvatam kao moje poreklo, jer mi je otac odande - ispričao je tada Komnenić.

Prisetio se da ga je napočetku interesovalo samo da bude filmski režiser, a gluma mu nije padala na pamet.

- I tako je film bio moja sudbina, a u pozorište sam zalutao. Pre nego što sam upisao FDU u Beogradu, gledao sam ukupno pet predstava, i to sa školom", rekao je glumac koji nije spadao u red onih koji ne voli sebe da gleda na televiziji, niti da sluša svoj glas.

Prvi film u kom je igrao, odgledao je tek posle trideset godina, a "Bolji život", kojim je stekao široku popularnost, rekao je tada, da nikada neće gledati.

- Malo me je toga sramota, a ne znam ni kako bih to objasnio. Možda u tome ima čak i sujete. Často mislim da sam mogao bolje da odigram, pa se nerviram - rekao je Boris koji se imao mnogo hobija, a jedna od njih je bio i lov.

Nije voleo kada mu ljudi prilaze na ulici, a znao je i da mrzi.

- Ne volim uzgredne pojave kao što je poznatost, jer to mi ne znači, niti da od toga pravim nekakvu zabunu među ljudima. Glumom se bavim zbog sebe, a ne zbog drugih, stoga ne volim kadu mi ljudi na ulici prilaze zato što sam glumac. Ljudi osećaju da mi to smeta, i zbog toga važim za vrlo neprijatnu osobu. Za sebe bih rekao da sam selektivno neprijatan. Volim da volim, a kada ne dolazim na odaziv mrzim - objasnio je tada Komnenić.