SVETIONIK SLOBODNE MISLI: 50 godina od početka rada beogradskog Studenskog kulturnog centra
U RANO proleće 1971, radio se jedan beogradski kulturni i društveni fenomen - Studentski kulturni centar - i na istorijskoj mapi naše novije prošlosti te godine krenuo je na uzbudljivo putovanje dugo pola veka.
Arhiva
Iznedren na talasu "šezdesetosmaškog" razbarušenog zanosa, koji je omogućio prostor za drugačiju kulturnu politiku, SKC postaje centar avangardnih događanja u oblastima likovnih i muzičkih umetnosti, književnosti, filozofije, filma, pozorišta. Sa njegove scene iznikla je kulturna elita srpske avangarde i postavangarde. U Galeriji, Velikoj sali, Klubu SKC-a, Happy centru i popularnoj Bašti održavane su izložbe, koncerti, širok dijapazon pozorišnog programa od postavke klasika do kabaretskog tipa, performansi, audio-vizuelne instalacije. Okupljani su novi mladi ljudi željni da se duhom se suprotstave dominantnim umetničkim pravcima.
GOTOVO od prvog dana važilo je geslo: Ako poseduješ kreativni bunt, SKC je pravo mesto gde ćeš ga ispoljiti i upoznati slične sebi. Zbog toga hroničari često SKC opisuju kao utočište kontrakulture i promotera elitnog i eksperimentalnog programa u socijalističkom političkom društvu i kulturi. Nisu izostale ni ocene da je ovaj prostor "nove slobodne umetnosti" zapravo bio i neka vrsta "rezervata" po mnogo čemu izolovana od kulture koja je okruživala, i služila birokratizovanoj vlasti kao jedan od dokaza da ne ograničava umetničke i političke slobode.
Istovremeno vrata SKC bila su otvorena i za predstavljanje kulture pojedinih zemalja (Dani italijanske kulture, Nedelja, Španije, Latinske Amerike, Solidarnost - dani mlade poljske kulture, Dani perestrojke) ali i za programe studentskih kulturnih centara iz Zagreba, Ljubljane, Sarajeva...