BORBA ZA IDEALE: Povodom istorijskog filma Darka Bajića "Ime naroda" o dobu u kome su se naši preci žrtvovali za svoj rod

I to bez potoka kečapa kao surogata krvi i bez "fak ju" u svakoj replici, što ne samo da nažalost gledamo u zapadnim produkcijama, već se to prelilo i u naše savremeno filmsko stvaralaštvo koje, umesto da bude izvorno, pretvara se u "fejs kopi" najnižeg zapadnog kiča, zbog povodljivosti mnogih naših filmskih stvaralaca.

Milovan Vitezović i Darko Bajić su načinili dostojanstven film, na tešku temu o kojoj postoje različiti pogledi ne samo u srpstvu, već i u mišljenjima okolnih naroda saučesnika u našoj zajedničkoj tragediji pod Austrougarskom. Oni koji su bili protiv ujedinjenja Južnih Slovena verovatno će uneti u svoje ocene više zajedljivosti nego estetike, a oni koji i misle da je to ujedinjenje bila dobra ideja neće tražiti politički trun u oku umetničkog dela. Naravno, između ova dva kod nas moguća suprotstavljena pogleda, stoji ono što su autori filma, Vitezović i Bajić, predočili i što je iznad političkih strasti i naše prizemnosti. Uzvisili su ideju borbe za ideale i podsetili nas da ideali postoje, da su oni žarište plemenitih ideja na polzu svoga naroda. Predočili su doba u kome naši preci nisu bili sebeljubivi, već su žrtvovali svoje življenje da pomognu svome rodu. Njihove ideje u njihovo istorijsko vreme bile su ispravne i ne može se o njima suditi na osnovu našeg današnjeg rakursa, već treba poštovati njihovu borbu za ideale, koji su bili usmereni da dobrobit svih Slovena. Za te svoje ideale oni su bili spremni dati sebe i sve svoje, za razliku od nas, jer naše doba nije vreme plemenitosti, davanja i drugosti.

Sažeti Miletićevo delovanje u vremenski oročeno filmsko delo je podvig. Svojim scenariom je Milovan Vitezović pokazao da mu nema premca u tom poslu, Ali, umeriti i odmeriti ritam radnje da bude nešto brži i nama danas bliži, a ne poremetiti ritam Miletićevog doba, usmeriti sjajne glumce da to dočaraju na upečatljiv način uz isticanje etičkih i moralnih vrlina koje je scenario ponudio, zasluga je Darka Bajića.

U ovom filmu je ostvareno idealno filmsko trojstvo scenarista - reditelj - glumci, i to u oseci gospodstvenih filmskih dela pokazuje da imamo kod nas one koji umeju da načine dobar film sa plemenitom potkom nasuprot gomili ostvarenja u kojima gledamo autošovinizam na štetu naroda koji je najveći stradalnik uz Jevreje čiji se Holokaust završio, ali srpski još uvek nije. Jer Srbi su savremeni Jevreji.

Ovo jeste film u kom su Srbi stradalnici, ali i pobednici, što odavno nismo videli, u kome se ne urušava dostojanstvo srpskog naroda. Nadajmo se da će naša kinematografija snimiti još nešto ovakvo, a može, jer još imamo Vitezovića i Bajića. Do tada njihov film nas podseća da bez ideala nema ni svrhe, ni sreće u životu.