INTERVJU Ivan Đorđević DŽudi: Voleo bih da opet obučem onaj crni Zoroov kaput
IZ nekadašnjeg sela Bečkerek, podignutog na tri ostrva reke Begej, današnjeg Zrenjanina, stigao nam je, ni manje ni više - Zoro, surovi, inteligentni ubica.
Foto Vojislav Danilov / Promo
Naravno, radi se o ulozi mladog glumca Ivana Đorđevića Džudija u gledanoj seriji "Tajkun". Kritičari tvrde da je Džudi odigrao najbolju i najzahtevniju ulogu u dosadašnjoj karijeri, sa čim se gledaoci slažu, ne prepoznajući u osobenjaku Zorou Ivana Đorđevića.
Gledaoci su uživali u umetničkoj bravuri i transformaciji mladog Zrenjaninca. FEDIS (Festival domaćih igranih serija) upravo za ovu kreaciju nagradio ga je "Zlatnom antenom" za najbolju sporednu ulogu. Posle ove uloge, mladog glumca osvetlio je veliki reflektor skrećući pažnju na njega, ukazujući mu veliko poštovanje, ali i očekivanja. Ivan je imao zapažene uloge u mnogim domaćim serijama najrazličitijih žanrova. Poznat je po ulozi Pišonje u filmu "Balada o Pišonji i Žugi", novinara Vese Bajovića u seriji "Ubice moga oca", Milana Stepanova u "Vere i zavere", Žike u "Istinama i lažima", Gedeona Dunđerskog u Santa Maria della Salute, narednika Daničića u "Čizmašima", Filipa u "Ženama sa Dedinja", bolničara Boška u "Urgentnom centru"... Zatičemo ga na snimanju novog projekta, filma "Prvi maj".
- "Prvi maj" je drugi igrani film reditelja Mladena Đorđevića, koji je i scenarista. Ne smem za sada ništa da otkrivam o detaljima filma i liku koji igram, mogu da kažem samo da je film podržan od FCSA i Euroimaža, i još nekoliko manjih evropskih fondova.
ODBRANA NAJSTARIJE POZORIŠNE SALE
OSTALI ste da igrate u pozorištu "Toša Jovanović" u svom rodnom Zrenjaninu, da branite kuturu i umetničke vrednosti svoje geografske kolevke. Kako izgleda ta borba? Uhvati li vas ponekad malodušnost, želja za predajom i odlazak u neko prestoničko pozorište?
- Da, ostao sam, ali nikako i niko ne može sam da odbrani nešto što je svakako vredno branjenja, a to je najstarija pozorišna sala u zemlji. Trenutno ima nekih naznaka, bolje klime, i nadam se da će uskoro i nastupiti. Znate, mi smo u Zrenjaninu krnji ansambl i u deficitu smo sa mladim glumcima koje nikako ne možemo da zaposlimo jer uvek je nekako preče da neko dođe u administraciju, ili na neko drugo mesto koje i nema krucijalni značaj za opstanak pozorišta. Ili kada ne možete da koristite deo koji pripada pozorištu, čija je namena i bila baletska sala i sala za probe, jer je grad, koji je i osnivač, odlučio da to preinači u poslovni prostor, i tih tričavih 200 kvadrata, gde bi mogla da se napravi genijalna mala scena, da u zakup.
Dakle, da, navijam za to pozorište i navijam za svako pozorište jer je u ovim trenucima i više nego potrebno ljudima. Otuđenost je vrlo bolna i ozbiljna bolest i ništa je lakše ne može izlečiti nego to jedinstveno zajedništvo i razmena energije koje pozorište daruje. Navijam i želim svom matičnom pozorištu jednu ozbiljnu i dobru predstavu sa kojom ćemo otvoriti, opet nažalost, napola sređenu salu.
Što se tiče beogradskih scena, svakako bih voleo da sam prisutniji, jer ništa ne može glumca toliko da unapredi kao razmena drugačijih energija i rad sa novim kolegama. Što je govorio pokojni Predrag Ejdus: "Razmena glumačke krvi je najsigurniji način za napredak".
Prošlo je punih 10 godina od filma "Život i smrt porno bande" i ponovna saradnja sa Mladenom me neizmerno raduje, nadam se da je obostrano. Mogu da dodam da me je dobrano baš uhvatila trema.
Foto Vojislav Danilov / Promo
"Zoro - vitez pravde", misteriozni ubica u seriji "Tajkun", uloga koju ste maestralno doneli pred gledalište, za mnoge je predstavljala iznenađenje kada je vaš umetnički opus u pitanju. Kako ste se pripremali za ulogu ove devijantne osobe, zlikovca, osobenjaka izuzetne inteligencije?
- Kada je nešto dobro napisano, u ovom slučaju iz pera Đorđa Milosavljevića, i u dobro vođenoj režiji Miše Terzića, to je izvanredna polazna tačka za glumca koji onda u odnosu na to može da se razigra. Znali smo da to treba da bude lik koji će, uslovno rečeno, biti kontrapunkt ostalim likovima koji žive u svojim uglađenim životima, gde moć i novac diktiraju pravila. Počeo sam da gradim lik menjanjem sopstvenog fizikusa, način na koji Zoro hoda, polupovijena leđa, položaj glave... pa preko ritma. Dao sam mu vremena i nikada nisam žurio u scenama ubistava, što jeste netipično za ubicu - uglavnom oni odrade zadatak i u trenu oka nestanu, dok je Zoro sasvim mirno i staloženo, polako odlazio sa mesta zločina, u čemu se i videla sva devijantnost i inteligencija lika, znao je da je potpuno sam.
Foto Vojislav Danilov / Promo
Da li ste radeći na liku Zoroa pronašli neku pozitivnu osobinu u njemu, kako bi ga možda lakše glumački odbranili?
- Naravno, postoji ta floskula u našem esnafu da kada se gradi zao čovek u njemu mora da se pronađe dobra crta, nešto što ga oplemenjuje i, uslovno rečeno, brani. Prvi dan snimanja serije "Tajkun" je dan kada smo snimali skoro sve scene u kojim se vidi gde i na koji način Zoro živi, i u tom prostoru bilo je pregršt kaveza i 20-30 zečeva, i tada mi je došla ideja da je on neko ko voli životinje, i da u prvoj sceni njegovog pojavljivanja bude sa zecom u rukama kojem poklanja apsolutnu pažnju. To je tzv. momenat prevarenog očekivanja, koji je u potpunoj suprotnosti sa likom.
MEĐU ZVEZDAMA
RETKO ko je imao priliku da sarađuje sa takvim glumačkim legendama kao što su Rejf Fajns, Džerard Batler, Vanesa Redgrejev, Brajan Koks. Kakve uspomene nosite sa snimanja tog projekta, filma "Koriolan"? Kako su vas prihvatile svetski poznate kolege, veže li vas neka anegdota za nekoga od njih?
- Da, to je jedna divna epizoda sa početka moje karijere i, ni manje ni više, scenu vam režira Rejf Fajns koji je sa mnom i radio scenu na kastingu. To je jedna ozbiljna mašinerija u kojoj su svi podjednako važan šraf, ali ipak je najvažniji šraf - glumac. I tačna je ona rečenica da što je neko veća zvezda da je normalnija osoba. Tamo sam se osećao kao na snimanju bilo kog domaćeg projekta sa kolegama.
Šta vam znači nagrada FEDIS za najbolju sporednu ulogu, gde ste stali rame uz rame sa legendarnom Vesnom Trivalić?
- To je jedan mali festival koji se tek uspostavlja i baš mi je drago da sam poneo tu nagradu. Nagrade su potvrda dobrog puta, dobre staze... Mislim da nikada, ni u jednom procesu, nisam bio sto posto siguran da idem u dobrom smeru, da dobro radim, i da nema nikavih pitanja oko toga kakav će krajnji učinak biti. Sumnjam u sve i svaki put, i onda kada se desi neka nagrada, mogu malo da odahnem, ali samo na kratko. Biti u takvom društvu i takvoj konkurenciji za nagradu jeste čast, i tako se i odnosim prema tome. Foto Vojislav Danilov / Promo
U kom pravcu biste želeli da se razvija vaša umetnička karijera?
- Upravo u ovom pravcu u kom i ide. Što raznovrsnijih uloga koje nisu blizu jedna drugoj. Volim da se igram i istražujem.
Igrali ste u mnogim serijama koje su imale veliku gledanost i koje je publika obožavala. Koju lično biste vi izabrali od svih, da ima još jednu sezonu?
- Svakako "Tajkun", voleo bih opet da obučem onaj crni kaput i usporim ritam hoda.
Završili ste glumu u klasi profesora Vlade Jevtovića. Šta ćete zauvek pamtiti od onoga što vam je rekao vaš "akademski otac", a šta od saveta i reči svog tate, glumca Dragana Đorđevića?
- Pamtiću ga po tome što je svakome od nas dao sve alate i pokazao kako se koriste. E, sada je na nama da ih koristimo inventivno i pametno. Dobio sam od profesora najbolju bazu koja me čvrsto utemeljuje u ovom poslu, i iz koje mogu da se razmašem onoliko koliko u tom trenutku imam volje, znanja, inspiracije i motivacije. A od mog tate ću pamtiti, i pamtim, rečenicu da je u glumi najvažnije trajanje.