SVI MI "PRODAJEMO" PRIČU: Knjiga "Komunikator = gladijator" Marka Stojanovića namenjena političarima, menadžerima i glumcima

V. STRUGAR

01. 03. 2021. u 13:00

DA li glumac glumi i u privatnom životu? To je veoma često pitanje koje nam ljudi postavljaju. Teško je odgovoriti, ali sam siguran da je "ostavljanje" uloge u pozorištu i ponašanje kao sav "normalan svet" posle predstave ili snimanja, mistifikacija koja dobrim delom nije tačna - piše u svojoj knjizi intrigantnog naslova "Komunikator = gladijator" glumac, pantomimičar, pedagog Marko Stojanović.

Marko Stojanović

Naime, kako obrazlaže, veštine kojima su glumci ovladali tokom školovanja i kasnije prakse, i te kako mogu da budu od koristi u privatnom životu: od scenskog pokreta, tehnike glasa, akrobatike, do klasične "glume". S druge strane, u ovoj branši najbolji su oni koji na sceni umeju da budu - istiniti. Zato je krajnji cilj i laži i istine isti: da se u nju poveruje, odnosno bude ubedljiv.

Ovaj savet se uz mnogo drugih zapažanja, umeća, lekcija ponašanja, treninga javnog nastupa i uputstva proverenih u praksi - našao u knjizi namenjenoj glumcima, kao i političarima i menadžerima. Rečju, svima onima kojima je važno da ostave jak (ne samo prvi) utisak. Stojanović im nesebično, duhovito i neverovatno spontano otkriva "tajne zanata" i načina sticanja samopouzdanja, koje se gradi na stavu, gestikulaciji, dikciji, pa i dužini rečenice.

Lična radoznalost, ali i odvažnost, sa samo šesnaest godina odvela ga je na FDU (u klasu profasora Predraga Bajčetića), a potom se već sa dvadeset obreo u Parizu, učeći pantomimu od najvećeg umetnika ovog žanra, Marsela Marsoa. I jedna i druga škola, pa i ona usputna, životna , pomogle su mu da dođe do nekih znanja i saznanja koje je pretočio u pisani tekst, radionice, treninge i humanitarni rad.

Iz stečenog znanja i sopstvenog iskustva, Stojanović zna da se trema pobeđuje ne samo načinom disanja već svešću da umemo pravilno da dišemo, što nam podiže samopouzdanje. Kada je je reč o govorima političara (izuzimajući predsednika i premijera) najbolje je, kako kaže, držati se evrovizijskog formata, ne sme da traje duže od tri do pet minuta, koliko i pesma na ovom takmičenju.

- Sve preko toga je "pametovanje" i zadovoljavanje sopstvene sujete, a ljudi koji nas slušaju neće ništa zapamtiti - upozorava Stojanović. - Ako se obraćamo starijoj publici, govorićemo sporije. To smo mogli da primetimo kod skoro svih predsedničkih kandidata u Srbiji, jer većinu glasačkog tela čine penzioneri.

Ljudi su u svojoj biti pripovedači. Uostalom, šta je zajedničko prodavcu, političaru, nastavniku, direktoru, glumcu i roditelju? Svi "prodaju" priču!

- Nijedna generacija, nijedan mlad glumac se nije odvažio da zaigra na pijaci...O, kakva je pijaca škola i neverbalne i verbalne komunikacije, čitanja ljudi i veština pregovaranja i prodaje! Možda najveća od svih "velikih škola"- dodaje autor.

U razgovoru s drugima, podseća, samouverena osoba je otvorena za komunikaciju, spuštenih ruku, s pogledom usmerenim u oči sagovornika. Koliko je ovo pravilo značajno, potvrdio je i čuveni britanski glumac Majkl Kejn, koji kada igra samouverene likove u krupnom planu - uopšte ne trepće.

ISPOVEST I BONTON

OVA knjiga nastala je posle dve decenije obučavanja političara i poslovnih ljudi javnom nastupu i veštinama (ne) verbalne komunikacije, ali i glumaca na univerzitetskom nivou.

- Kako da nazovemo knjigu Marka Stojanovića i kom žanru pripada? Ona je istovremeno autobiografska ispovest glumca, roman toka svesti, neprocenjiv izvor alata za govor i ponašanje, bonton priručnik - kaže psihoterapeut Zoran Ilić u recenziji.

Pogledajte više