VRAĆAMO DUG ZABORAVLJENOM GENIJU: U godini jubileja, veka avangardne umetnosti, obnova groba LJubomira i Anuške Micić

Reči iz manifesta Micićevog pokreta, "Vo imja zenitizma", koje su 1972. dali da se urežu Branislav Skrobonja i Milomir Nježić, zasjale su ponovo sa spomenika Miciću i njegovoj voljenoj Anuški, a kraj njihove večne kuće održan je prigodan komemorativni skup i, simboličnim činom postavljanja krsta, zvanično završena obnova.

- Ne događa se često da se u jednoj kalendarskoj godini poklopi više važnih jubileja, i da su svi oni u vezi s našom avangardom: jedan vek "Zenita" i zenitizma, vek srpskog dadaizma, pola veka od Micićeve, a 60 godina od smrti Anuške Micić, kao i 120 godina od njenog i rođenja Dragana Aleksića - ističe dr Predrag Todorović, viši naučni saradnik Instituta za književnost i umetnost u Beogradu, veliki poznavalac i poštovalac srpske avangarde.

On trenutno radi na monografiji "Zenitodadaizam u srpskoj književnosti", uz koju će ići i reprint četiri srpske dadaističke revije: "Da-da-Tank", "Dada džez", "Dada-Jok" i "Zenit-Ekspres Dada-Jok 2":

- Kad je u februaru 1921. Ljubomir Micić u Zagrebu pokretao svoju "Internacionalnu reviju za umetnost i kulturu", kako je stajalo u podnaslovu "Zenita", nije ni slutio da će time promeniti istoriju naše književnosti, kulture i umetnosti za sva vremena! Jedan vek posle, jasno je da su časopis "Zenit", pokret zenitizam, kao i sam Micić, najznačajnije pojave srpske avangarde. U, za avangardu, dosta dugom trajanju časopisa (1921-1926), u objavljena 43 broja, Micić je izgradio i sebi i nama spomenik za života.

Da bi i ovaj drugi - spomenik za večnost bračnog para Micić ostao sačuvan, Todorović je pokrenuo sasvim konkretnu inicijativu, sa Zoranom Stefanovićem, dramskim, filmskim i strip umetnikom. Odbor za obeležavanje godišnjica zenitizma oformljen početkom 2020. radio je u sastavu: Branislav Skrobonja (Micićev prijatelj, preminuo lane), Todorović i Stefanović, a uz potporu Instituta za književnost i umetnost, Kulturne mreže "Projekat Rastko" i Udruženja dramskih pisaca Srbije.

Tim povodom obratili su se raznim institucijama, kao što su Ministarstvo kulture, Grad Beograd, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Uprava Novog groblja... Zahvaljujući svesrdnoj i izuzetno efikasnoj pomoći Olivere Vučković, direktorke Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda i Dragana Baltovskog, direktora JKP "Pogrebne usluge", Anuška i Ljubomir dobili su i jedan od najlepših poklona i to u godini velikih jubileja!

- Time se, nadamo se, na dostojan način odužujemo svim ovim našim umetnicima, koji su upisali ime srpske avangarde na svetskoj mapi tog neponovljivog, inventivnog i revolucionarno-radikalnog pokreta - veli Todorović, ne krijući radost što na ovaj način makar donekle, i kao zajednica, ispravljamo veliku nepravdu nanetu barbarogeniju Miciću, zaboravljenom, skrajnutom i uniženom tokom poslednjih decenija života, ali i dugo nakon smrti.

Baš zbog te i takve tužne sudbine i krajnje nepravednog tretmana kojim se ondašnje društvo "oduživalo" genijalnom umetniku, u sredu su se na Novom groblju stekli, i poklonili seni Micića, znalci i poštovaoci te odista predugo zapostavljene ličnosti. Bili su tu i autorka "Trezora" Bojana Andrić, koja je zabeležila i onu sve do sada prećutanu priču, Ljubomir Kljakić, Božidar Zečević, te mladi Jovan Skrobonja, naslednik Branislava.

- Danas sam ovde zbog toga što od mladosti gajim duboko poštovanje prema mom imenjaku Miciću koga sam otkrio zahvaljujući filmu "Splav Meduza" Branka Vučićevića, a potom i fascinantnom reprintu "Zenita" - rekao nam je Kljakić, takođe vanredno svestrana ličnost i stvaralac, čovek koji se na čelu SKC našao u pravom trenutku da bi kumovao nastanku novotalasne muzičke scene, ali i legendarne stripovske Treće generacije, a na čelu izdavačke kuće "Rad" uspevao da prepozna značajne autore i dela:

- Voleo bih da se njegovo delo i lik vrate na velika vrata, da nove generacije stasavaju sa svešću o njegovoj veličini i značaju, sa kojom mu i ja danas skidam kapu i kažem: "Svaka ti čast, bio si i ostao veliki čovek i umetnik".

I Božidar Zečević, ugledni naš teoretičar, i istoričar filma i autor knjige o srpskoj filmskoj avangardi, na Novom groblju se našao ne bi li odao počast izuzetnoj ličnosti naše kulture kojoj se nismo valjano odužili.

- Nije dovoljno poznato da je upravo genijalni Micić, sasvim nezavisno od Ejzenštajna, istovremeno, a možda čak i pre Rusa kome su za to pripale zasluge, otkrio i primenio princip montaže u umetnosti - istakao je Zečević, koji je kao dete upamtio Ljubomira Micića "iz kraja", dok je prodavao žvake i žilete na skveru kraj Kalenića, a da nikada nije ni pomislio da proda neko svoje delo!

Tako je, u društvu odabranih, pola veka nakon tužne i usamljeničke, nedostojne smrti umetnika u staračkom domu u Kačarevu, te skromne sahrane na Novom groblju, grobnica 512 na parceli 66 dobila značaj koji zaslužuje, a Micić - počast koja mu je predugo uskraćivana, i poštovanje kakvo je odavno zaslužio.

MESTO HODOČAŠĆA

- NOVO groblje deo je Asocijacije kulturno značajnih grobalja Evrope i međunarodnih turističkih tura, od 2011. postoji monografija o baštini koja se ovde čuva: više od hiljadu i po spomenika od izuzetne umetničke vrednosti, grobovi oko 130 eminentnih ličnosti sahranjenih ovde tokom dva veka... - otkrio nam je Dragan Baltovski, direktor JKP "Pogrebne usluge".

Olivera Vučković, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika, koji među 435 spomenika kulture vodi računa i o očuvanju Novog groblja, na istoj je misiji - da ovaj jedinstveni kompleks, uz stručno vođstvo, (p)ostane svojevrsno mesto hodočašća.