ČUVAR NAŠEG SEĆANJA: U Narodnoj biblioteci Srbije svečano obeležen 189. rođendan ove institucije
ROĐENDAN Narodne biblioteke Srbije upriličen je ove godine dva dana pre tradicionalno svečarskog 28. februara, koji se već bezmalo dve decenije "vodi" kao rođendan NBS - kao dan kada je, 1832. godine, Dimitrije Davidović poslao pismo knezu Milošu o uređenju biblioteke.
Foto Z. Jovanović
Osnovana 1832. u knjižari Gligorija Vozarovića, iste godine kada je knez Miloš naredbom ustanovio instituciju ustupanja obaveznog primerka svake štampane knjige biblioteci - Narodna bibiloteka Srbije je tokom 189 godina postojanja, po rečima ministarke kulture Maje Gojković, postala nezamenjiva institucija na kulturnoj sceni Srbije, ne samo čuvar kolektivnog sećanja, već i autentični savremenik.
- Nema puno naroda i država kojima je pisana reč toliko značila za opstanak, kao što je to slučaj kod nas. Ovde, u biblioteci, čuvaju se neprocenjivi rukopisi naše nacionalne i kulturne baštine, koji nam pomažu da sagledavajući ono što smo bili i što smo sada, postavimo bolje temelje za ono što ćemo biti - navela je Gojkovićeva, ističući da NBS u narednom periodu očekuju izazovi poput digitalizacije građe i popularizacije čitanja kod mlađe publike. Vladimir Pištalo i Gordana Đilas, Foto Z. Jovanović
Kao Dan biblioteke, do 2002. je obeležavan 6. april, tužni datum kada je 1941. u nacističkom bombardovanju uništen knjižni fond od preko pola miliona svezaka, zbirka ćiriličkih rukopisa, povelje od 12. do 17. veka, kartografska i grafička zbirka, prepiska značajnih ličnosti...
NASLEĐE ŠAFARIKA
NACIONALNA nagrada u oblasti bibliotekarstva "Janko Šafarik" dodeljena je Gordani Đilas, dugogodišnjem bibliotekaru i rukovodiocu odeljenja za publikacije Biblioteke Matice srpske, autorki ogromnog broja bibliografskih jedinica i jedanaest knjiga poezije.
Đilasova je u zahvali navela da je svoj profesionalni put posvetila - služenju knjizi, sticanju znanja i uzdizanju bibliotekarstva. Podsetila je i na dvojicu Šafarika:
Pavela Jozefa koji je utemeljio i (p)ostao najslavniji direktor prve biblioteke novosadske gimnazije, i potonjeg Janka koji se upravo u toj "stričevoj" biblioteci kao gimnazijalac nepovratno zarazio - željom za očuvanjem bibliotečkog blaga.
Narodna biblioteka je otvorena na godišnjicu tog strašnog libricida, 6. aprila 1973, a novi v. d. upravnika NBS Vladimir Pištalo je u besedi istakao da je tradicija biblioteke izgrađena upravo "na zgarištu" one stare na Kosančićevom vencu, spaljene u osvit Drugog rata - o čemu simbolički svedoče i ugljenisane knjige, izložene u holu zdanja kraj Hrama.
Milovan Vitezović, Foto Z. Jovanović
- Želimo da verujemo da je ovo novi početak - rekao je Pištalo.
- Biblioteka nije samo čitaonica. Ona je kulturno raskršće. Ona našu kulturu predstavlja u inostranstvu. Strane kulture biblioteka predstavlja Srbiji. Ne bismo želeli da ijedan važan pisac dođe u Srbiju a da ne bude predstavljen u Narodnoj biblioteci. Planiramo da uvedemo nagradu za najbolju knjigu koju bi davali pisci koji najbolje znaju kako se stvara i vrednuje literatura. Želimo da budemo prisutniji u radu biblioteka u čitavoj Srbiji, među prioritete spada i unapređenje sajta NBS, dugogodišnji projekat izgradnje depoa i zaštita starih i vrednih knjiga. Potrebno je više laboratorija za restauraciju, knjige koje propadnu - propale su zauvek.
Govoreći o knjizi kao poverljivom, neuslovljenom mestu, eliksiru protiv nevidljivosti - lične i kolektivne, Pištalo je pomenuo i Andrićev put od biblioteke ka Nobelovoj nagradi.
Na našeg nobelovca se setio i pisac Vladan Matijević koji je biblioteci, na njen 189. rođendan, darivao svoju reč - pričom o Osmanu, sporednom junaku romana "Omer-paša Latas".
Usledio je književni razgovor sa Matijevićem, te izložba "Reka koja spaja: Dunav na grafikama iz fonda Narodne biblioteke Srbije" autorke Nađe Stojković Jovanović, a programi su emitovani na internetu.