GLAMUR BEZBRIŽNIH ŠEZDESETIH: U užičkom Narodnom pozorištu sutra premijerno izvođenje predstave “I to se zove ljubav”

Biće to drugo premijerno izvođenje u ovoj godini, posle predstave "Boli kolo" koja se na repertoaru kuće našla polovinom meseca.

U proteklom periodu vredno smo radili i spremali se za trenutak kada ćemo ponovo moći da izađemo pred publiku, u februaru premijerno čak dva puta – kaže Nemanja Ranković, umetnički direktor užičkog teatra. - Postavljanjem ovog brodvejskog hita planirali smo da u vreme otuđenja i straha od bolesti i smrti (pa i ljudi) koje je donela pandemija korone, na našu scenu donesemo vedar duh, optimizam i glamur 60-tih godina prošlog veka.

Pred publikom će se naći romantična komedija, čija je praizvedba bila 1964. na Brodveju, a gotovo istovremeno doživela je i filmsku adaptaciju. Jedna žena i dva muškarca, kroz duhovite situacije i samopreispitivanje, otkrivaju šta je ljubav i da li je to - potreba, emocija, sebičluk ili marketinška strategija. Komad prikazuje novo doba: ono u kome je ljubav najvažnije “izneti” na društvenim mrežama, dok dvoje ljudi (kojima se pratioci dive ili im zavide), sede kod kuće i svako od njih gleda u svoj telefon.

Više od pedeset godina prošlo je od nastanka Šizgalovog dela. Danas, u eri samopromocija na instagramu, viber stikera kojima izražavamo emocije umesto rečima, u vreme pompeznih izjava ljubavi partnerima na društvenim mrežama (jer voleti nekog van očiju javnosti se ne računa), u trendu gifova u kojima ono što osećamo uradi i pokaže neko drugi, slavniji, ekspresivniji ili duhovitiji od nas- ništa se nije promenilo… Ljubav je i dalje „pomodna“ reč, dok je, paradoksalno, doživeti je i podeliti sa nekim najskuplja i najnedostižnija kategorija življenja – ističe rediteljka Ksenija Krnajski.

Kako kaže, Šizgal je smatrao da je reč „ljubav“ toliko kompromitovana (a bile su tad 60-te), da je potrebno smisliti novu reč. Zato je ovaj svoj komad nazvao “Luv”.

Naša predstava nosi naziv “I to se zove ljubav” , jer sam želela da zvuči slatkasto, a ironično. Ovo je naš lament nad jednim slatkastim, šarenim, muzikalnim i bezbrižnim vremenom u kojem su naši roditelji osvajali i poklanjali srca na igrankama uz italijanske hitove. Ironija je i autoironija u odnosu na ovo „naše“ vreme u kojem je srce na tacni. A retko za kim istinski lupa…

O svim licima ljubavi, nekad i sada, na sceni će “progovoriti” glumci Tanja Jovanović, Vahidin Prelić i Dejan Maksimović.

Rediteljka Ksenija Krnajski uradila i je prevod sa engleskog kao i izbor muzike, dramaturg je Irena Parezanović, scenograf Željko Piškorić, kostimograf Dragica Laušević, dok je scenski pokret bio zadatak za Damjana Kecojevića.