KRIVIMO DRUGE ZA SOPSTVENE NEUSPEHE: Isidora Goncić uoči večerašnje premijere "Placeba" u Gračanici

- Veoma sam uzbuđena, verujem da smo prošli smo kroz dobar proces na jednom savremenom komadu, "Placebu" Aleksandra Jugovića. Sve mi je novo i mnogo se radujem ovom izvođenju.

Još sam pod jakim utiscima koje mi je teško čak i da verbalizujem - kaže mlada rediteljka, koja je nedavno na sceni Malog pozorišta "Duško Radović" sa uspehom postavila "Gulivera", a sada se i sama našla na jednom neobičnom putovanju kroz umetnost, istoriju, mitologiju.

Ali, rad na novoj predstavi, u neku ruku, bio je i rad na sebi. U temi koji je pisac odabrao za scenu prepoznaje i sopstvene (mentalitetske) manjkavosti:

- U središtu komada je kritika našeg mentaliteta i pitanje zašto za sopstveni život i neuspehe krivimo sve druge, osim sebe samih. Meni se tema dopala, već sam režirala Radoja Domanovića i uvek mi je zanimljivo kad je satira u fokusu. Sa ovom pričom se i lično identifikujem: radije ću da kažem da mi je neko drugi kriv (porodica, država, škola) što nisam nešto uspela, umesto da uzmem stvari i odgovornost u svoje ruke.

Skloni smo, kako kaže, potrebi da pobegnemo u neki drugi svet, uzdajući se da će "viša sila" rešiti naše probleme, pa će i nama svanuti ili "pasti s neba".

- Junaci "Placeba" su sasvim obični ljudi. Tekst nije realističan, "vuče" na farsu, pa i dramu apsurda. Likovi su arhetipovi: muž, žena i svekrva. Glavni junak se stalno vraća iz živih u mrtve, tako da mu se život ponavlja, a on nikako da nauči kako da krene dalje...

Večito pada na istu foru. Veruje da je sve uradio što se od njega tražilo, ali eto, nije imao sreće. I dalje ne može da nađe posao i ostvari bračnu harmoniju, za šta krivi, naravno, druge - kaže rediteljka.

- Ipak, ja sam od onih koji uvek veruju u pozitivan ishod i zato ne prestajem da tragam za rešenjem. A ono bi moglo da glasi: dok god ne preuzmemo stvari na sebe, nema "dalje". Nećemo prestati da živimo u prošlosti... Zato je osnovno pitanje da li je realni život glavnog junaka stvaran, ili je i on neka vrsta "placeba" - metafora za taj drugi svet u koji stalno beži, pa on postaje realniji od onog koji živi.

Isidora je okupila osmočlanu glumačku ekipu (Nikola Ranđelović, Marko Pavlović, Bojan Stojčetović, Anika Grujić, Milena Pavlović, Nikola Đorđević, Strahilja Bičanin, Jasmina Stojiljković), koreograf je Jovana Ikonić, kompozitor - Irena Popović Dragović, kostimograf je Bojana Kostadinović, a scenograf Goran Stojčetović.