MAESTRO, A SAD ADIO: Kompozitor i dirigent Vojkan Borisavljević (73) otišao u legendu
ČUVENI srpski kompozitor i dirigent Vojislav Vojkan Borisavljević, autor više od 500 pesama, među kojima su "Odiseja", "Ljubav je samo reč", "A sad adio", "Ja te volim", "Moja mala Ana", "Kako ti je ime devojčice" i "Bela dama, crni kralj", preminuo je juče u Beogradu u 73. godini, od raka, od koga je bolovao duže vreme.
Foto V. Danilov
Vojkanove pesme pevali su najpoznatiji jugoslovenski pevači - Leo Martin, Zdravko Čolić, Đorđe Marjanović, Miki Jevremović, Nada Knežević, Radmila Karaklajić, "Indeksi", Senka Veletanlić..., a komponovao je muziku za brojne filmove i serije - "Višnja na Tašmajdanu" (nagrada za muziku), "Vojnikova ljubav", "Smrt gospodina Goluže", "Špijun na štiklama", "Noć u kući moje majke", "Lajanje na zvezde" (nagrađen Zlatnom mimozom za muziku), Santa Maria della Salute, "Više od igre", "Vruć vetar", "Sivi dom", "Bela lađa", "Junaci našeg doba"...
Vojkan je rođen 5. maja 1947. u Zrenjaninu, a već iduće godine postao je Beograđanin. Studirao je na Filozofskom fakultetu, a muzički se obrazovao u školama "Dr Vojislav Vučković" i "Stanković", kao i na privatnim studijama u Parizu. Umetničkim radom se aktivno bavio od 1965. i ceo radni vek je proveo kao slobodan umetnik u okviru Udruženja kompozitora Srbije sa statusom istaknutog umetnika. Komponovao je i dečje pesme, bavio se dirigovanjem u pozorištu, na koncertima, festivalima. Za izuzetne zasluge i postignute rezultate u kulturnim delatnostima, Borisavljević je za Dan državnosti odlikovan zlatnom medaljom. Autorski koncert "Moja odiseja", održao je 28. marta 2018. u Narodnom pozorištu u Beogradu i tada mu je uručena nagrada "Darko Kraljić" koju dodeljuje Udruženje kompozitora Srbije za muzičko stvaralaštvo u domenu popularne muzike. Iste godine objavio je knjigu "Moja odiseja", koja govori o njegovoj karijeri, ljudima koje je sretao tokom godina i sa kojima je sarađivao. Foto V. Danilov
- Nagrada "Darko Kraljić" mi je najdraža u životu, jer je dokaz da je to što sam radio imalo smisla - rekao je tada za "Novosti" Vojkan Borisavljević.
- Moj život je bio kao brod koji plovi i povremeno menja kurs. Kada festivali više nisu bili aktuelni, okrenuo sam se pozorištu, filmu i televiziji, gde sam proveo najviše vremena. Celog života sam bio slobodan umetnik, lakše je to bilo nekada. Sada je drugo vreme, kriza je, kultura je na začelju po ulaganju i interesovanju, samo oni najuporniji mogu tako da rade.
Leo: "Odiseja" je himna generacije
- DUŽE od 50 godina Vojkan i ja smo bili saradnici i bliski prijatelji. I ako me pitate po čemu ću se sećati Vojkana, mogu samo da kažem - ja se uopšte neću sećati Vojkana, jer ja njega ne mogu da zaboravim. Otišao je, ali nećemo dozvoliti da bude zaboravljen. Od davne 1969. ne mogu da pobrojim na koliko smo pesama sarađivali, najpre je bio aranžer a potom i kompozitor, naravno tu je i "Odiseja" koja ostaje kao himna generacija... Foto Arhiva
Prvi nastup Vojkan je imao 1967. u Domu sindikata. Imao je 20 godina i bio je dirigent, a svirale su "Elipse" sa Zoranom Simjanovićem na čelu. Bili su tu i gudači, što je bio prvi jugoslovenski simfo-rok koncert, mada su "Šedouzi" to već uradili u svetu. Prvi put se tada pojavio i tek punoletni pevač Dušan Prelević Prele.
- Prva značajnija pesma koju sam napisao bila je "Pesnikova gitara" iz 1972, koju je Miki Jevremović pevao na "Beogradskom proleću" - ispričao je pre nekoliko godina za naš list Borisavljević.
- Osvojili smo sve moguće nagrade.
- Moja najkvalitetnija pesma je "Ljubav je samo reč", jer ima kvalitetan tekst Svete Vukovića i izuzetnu interpretaciju Zdravka Čolića. Čola je peva već 40 godina, a publika je mnogo voli. Popularnosti pesme "Odiseja" podjednako su doprineli odličan tekst Svete Vukovića i izvanredno pevanje Lea Martina.
esma "A sad adio", koju je Borisavljević komponovao za seriju "Vruć vetar", a za špicu serije otpevao Oliver Dragojević, je Vojkanova najbrže komponovana pesma. Uradio ju je u taksiju do aerodroma, a Oliver ju je snimio jedne noći u studiju Radio Beograda, za samo 10 minuta.
- Lepo sam sarađivao sa Oliverom i žao mi je što se raspala Jugoslavija - priznao nam je Borisavljević pre tri godine.
- To vreme, ta zemlja, kultura, muzika i saradnja među nama, iznedrili su mnogo dobrih stvari. U toj različitosti naroda trudili smo se da se takmičimo i budemo bolji od drugih na pozitivan način, što je donelo nemerljive rezultate.
"A sad adio" peva se u raznim prilikama, a sve češće na sahranama. Glumac Ljubiša Samardžić, nezaboravni Borivoje Šurdilović iz "Vrućeg vetra", ispraćen je uz tu pesmu, baš kao i pevač Miki Jevremović.
- Ko bi pretpostavio da će se pevati na sahranama - pričao nam je Vojkan.
- Ta pesma se peva i političarima kada odlaze sa vlasti, pevali su Slobi Miloševiću, Mlađanu Dinkiću, nekim gradonačelnicima pod prozorom. Pevala se i kada su se slavili ispraćaji u vojsku, ali i u kafanama kad je fajront. Najmasovnije izvođenje "A sad adio" bilo je krajem osamdesetih, na stadionu u Budimpešti, kada je Ljubiša Samardžić bio proglašen za glumca godine u Mađarskoj. Smoki je na mađarskom pevao tu pesmu, a 100.000 Mađara ga je pratilo. To je najveći hor koji sam ikada imao u svojoj pesmi.