POZORIŠNA KRITIKA: Smrt gospodina Goluže uživo
DRAMATURŠKI zahvat Ane Đorđević u prefinjeno pripovedačko tkivo Branimira Šćepanovića, da televizija "sa nacionalnom frekvencijom" prenosi uživo smrt Gospodina Goluže, nije doprineo, najblaže rečeno, da se piščeva i Golužina stvarnost (putnikov "film u glavi", da je to mesto gde želi da skonča i piščeva namera da to bude duboka, gluva provincija) triplira.
Novosti
Ekran, na kome vidimo rijaliti Golužinog lelujanja između dva sveta, živih i mrtvih, upotrebljen je i za reklamu izvesnog "Drnde"(!), pogrebnog preduzeća, koji je uveden u radnju predstave, a i stvarni je "prijatelj" novosadskog Pozorišta mladih, koje je, uz "Beoart" produkciju i Centar za razvoj vizuelne kulture, producent predstave. Katarina Marković je, kao TV voditeljka, vrlo uverljiva i ima sve osobine te moderne profesije - komunikativnost, neurotičnost, sposobnost da trguje marketinškim sekundama...
Njeno stalno prisustvo na sceni je dobar znak "vidljivosti" provincijskog društvenog kupleraja, koji Golužu "inkorporira" u svoje redove brzo i ne bez posledica po njega. Saša Torlaković Golužu igra na neobičnoj distanci od njega samog, on je Goluža koji se neprestavo čudi sredini u koju je zapao, ali i sebi što se tu obreo. Bezizlaz, zbog koga Goluža hoće da umre, nekako izmiče iz složene i zanimljive predstave Patrika Lazića.
Provincijski uzorak "društva spektakla", kako se to danas rado naziva, klupko nikogovića i psihopata je slikovito prikazano u tačnoj scenografiji Vesne Popović, kafanskim stolovima, gde "klupoderi" najčešće bitišu. Stvarnost, banalnija od banalnosti "velikog brata", TV kamere, koja sve pretvara u manipulaciju (ovoga puta ljudskim životom), dobija još jednu dimenziju, kada Goluža, očekivano, zbog ljubavi sa lepom udovicom (Slavica Vučetić) odbija da umre. Tada se bude zveri u učesnicima ovog "dans makabra" i oni spasavaju svoju medijsku i sociopatsku čast time što preuzimaju Golužinu smrt u svoje ruke.
Pomalo skokovita i povremeno usporena u ritmu, koji je ključan u predstavi sa presudnom govornom dramskom fakturom, predstava "Smrt gospodina Goluže", po originalnom dramskom tekstu Ane Đorđević, po motivima sjajne Šćepanovićeve proze, u kojoj ansambl Pozorišta mladih igra uzbudljivo (najkoloritniji je Saša Latinović, kao Vasilije), opravdava nameru reditelja da prikaže socijalni i mentalni status gledalaca televizijskog rijalitija, koji su i učesnici u toj manipulaciji, bez svesti da su robovi, dok se osećaju kao gospodari. Goluža je u ovoj predstavi koleteralna šteta.