OD USTAŠKE UNIFORME I MASKE ME JE PODILAZILA JEZA: Vuk Kostić neprepoznatljiv kao komandant logora - na snimanju “Dare” bi mi bukvalno pozlilo

Za potrebe filma "Dara iz Jasenovca" Vuk Kostić napravio je potpunu transformaciju, te u ovom ostvarenju izgleda gotovo neprepoznatljivo - ćelav je i ima plave oči.

- Duda šminkerka je divna i ona mi je puno pomogla. Pored toga što sam ćelav i izgledam starije, imam i plave oči. Znao sam da ću se transformisati, ali nisam verovao da će to toliko biti radikalno - istakao je Vuk u jednom intervjuu.

Miroslav Filipović Majstorović, kojeg u filmu tumači Vuk Kostić, bio je franjevac, ustaša, jedno vreme komandant logora Jasenovac i logora Stara Gradiška i jedan od najsurovijih zločinaca u Druugom svetskom ratu. Rođen u Jajcu 1915. godine, a 1938. zaredio se i ušao u franjevački red u samostanu Petrićevcu u Banja Luci, dobivši redovničko ime Tomislav.

U selu Šargovcu, Filipović, već u ustaškoj uniformi, jer franjevci za njega više nisu hteli ni da čuju, i još nekoliko ustaša zatekli 52 maišana usred nastave. Ušli su u jedan razred, pristojno pozdravili učiteljicu i decu, da bi Filipović zamolio nastavnicu da odabere nekog od učenika.

Filipovića su u tom kraju jako dobro znali, pozdravljao se, pa je učiteljica mislila da želi da neko od učenika nešto izrecituje. Odabrala je izvesnu Radojku Glamočanin, da bi on dete, koje mu je prišlo sasvim bez straha, podigao na učiteljicin sto i naglo joj prerezao vrat nožem.

* U filmu "Dara iz Jasenovca", reditelja Predraga Antonijevića, igrate Miroslava Filipovića. Kažite nam nešto o liku koji tumačite?

- Uloga koju igram iziskivala je jednu strašnu masku, od koje me podilazila jeza, i ustašku uniformu. Svaki put sam osećao nelagodu kad dođem na set i gledam dve stotine momaka u ustaškim crnim uniformama koji gurkaju decu. Mislio sam to prvog dana, pa, navići ćeš se Vuče, sve to znam, bio sam kao klinac u grupi kod Mike Aleksića, završio sam FDU, jedan od najboljih fakulteta na Balkanu, sve ja to znam, govorio sam sebi - to je samo film, to je samo film. Ali, svaki dan sam imao jezivu neprijatnost, najslabiji sam na decu, i gledao sam te scene potresne, jer su to neki mali životi, neke male ličnosti koje nikada neće odrasti. Ja sam, generalno, na ljudsku muku jako osetljiv, meni bukvalno pozli. To me razdire. S druge strane, bio sam jako srećan da svojim umećem dam doprinos da taj projekat ugleda svetlost dana. To je jako važan film.