NOVI ŽIVOT "GECE KONA": U ponedeljak se otvara obnovljena kultna beogradska knjižara u Knez Mihailovoj ulici

Posle svekolike i duge krize u kojoj se našla "Prosveta", kojoj pripada knjižara, renoviranje je preduzeo "Službeni glasnik" koji je prihvatio i nekoliko zaposlenih.

- Naš posao je bio da zaposlenima koji godinu dana nisu primali platu obezbedimo posao, da renoviramo knjižaru i da joj vratimo poziciju najprestižnije - kaže, za "Novosti", Jelena Trivan, direktor "Službenog glasnika". - Plaćaćemo zakup pod komercijalnim uslovima, a sve to uz rizik da u postupku moguće restitucije "Geca Kon" pripadne nekom drugom. Nema, dakle, u ovom poduhvatu nikakve isplativosti, ni finansijskog interesa, sem osećanja časti da je "Glasnik" pozvan da očuva uspomenu na Gecu Kona. Naša ideja je bila da obnovimo najstariju srpsku knjižaru koja će biti mesto susreta pisaca i otvorena za sve izdavače.

Posle višegodišnjeg šegrtovanja kod dvojice veoma uspešnih i uglednih knjižara, preduzimljivi i okretni Geca Kon (1873 - 1941) otvorio je svoju knjižarnicu za srpske i strane knjige 1. maja 1901. u Knez Mihailovoj 34. U nekoliko navrata menjao je mesto, da bi knjižaru skrasio 1934. tamo gde je i danas. Iste godne osnovao je i izdavačko preduzeće u kom je u nekoliko narednih godina objavio 2.766 naslova.

Iza prvog nosećeg stuba na sredini knjižare nalazio se sto sa nekoliko stolica za kojim su se okupljale najuglednije ličnosti iz književnog i javnog života toga doba. Među njima su bili Slobodan Jovanović, Branislav Nušić, Andra Gavrilović, Jaša Prodanović, Božidar Kovačević, Miloš Crnjanski i mnogi drugi. U dnu knjižare, poluzastakljena bila je kancelarija samog Gece Kona.

Odmah po početku Drugog svetskog rata Geca Kon je kao Jevrejin sa porodicom uhapšen i prebačen na Sajmište, gde mu se gubi svaki trag. Prema svedočenju pisca Božidara Kovačevića, koji je sa njim prijateljovao, Kon je prebačen u zatvor u Gracu gde je umro na mukama. Njegova supruga Elza, kćeri Elvira i Malvina, unučad i zet Franjo pobijeni su u Jabuci kod Pančeva. Nemački okupatori su odmah njegovu izdavačku kuću prisvojili i pretvorili u preduzeće "Jugoistok", koje je objavljivalo propagandni materijal i samo autore sa nemačkog govornog područja. Po okončanju rata, već 15. decembra 1944, osnovano je državno izdavačko preduzeće "Prosveta" koje je preuzelo prostorije bivšeg izdavača i nastavilo tradiciju Gece Kona. Knjižara je sačuvala prvobitni izgled sve do 1990. kada je obnovljena, a sadašnja rekonstrukcija preduzeta je posle raspisanog konkursa za idejno rešenje.

- Potrošili smo koliko je bilo potrebno da to bude najlepša knjižara, da se stvori prostor za književne tribine, da se restauriraju originalni predmeti i da sve bude dostojno imena osnivača - objašnjava Trivanova. - Jako nam je bilo važno da se istakne istorijski značaj ove knjižare i da se eksponati koji imaju muzeološku vrednost izdvoje i zaštite. Tako je to sada i knjižara, i muzej, i galerija, i mesto budućih književnih susreta i tribina.

Kako "Prosveta" već godinama posrće, sa sve neizvesnijom budućnošću, postavlja se i pitanje šta će biti sa ovom nekada najmoćnijom izdavačkom kućom u bivšoj Jugoslaviji. O tome direktorka "Službenog glasnika" kaže:

- Nažalost, u brojnim problemima koji su pratili "Prosvetu" sa neuspelim privatizacijama i gubicima, zadesila je i poplava u samoj knjižari koja je nanela ozbiljna oštećenja. Uz pomoć Ministarstva privrede "Prosveta" je taj deo sanirala, a mi smo nastavili dalje poslove na uređenju. "Službeni glasnik" ima dovoljno poslova i uspeha u kontinuitetu, tako da nema nikakvih pretenzija ka drugim izdavačima, već samo želju da im pomogne. "Prosveta" nastavlja da postoji kao samostalno pravno lice, sa svojim poslovima, a o njihovoj sudbini se pita njeno rukovodstvo. Mi smo u ovom projektu kao državna firma koja pomaže opstanku najstarije knjižare. Ni manje, ni više.

Od ponedeljka knjigoljupcima će biti ponuđeno 39.445 knjiga, koje su izložene na 52 metra polica i devet stolova kojima je vraćen, koliko se moglo, autentičan izgled. Police sa knjigama su od poda do plafona, a sa onih najviših prodavci će knjige uzimati uz pomoć merdevina koje je koristio i Geca Kon. Na galerijskom prostoru jedan deo biće posvećen novoj slikarskoj sceni Srbije, odnosno predstavljanju mladih umetnika, a u drugom, kao u muzeju, izloženi su originalni predmeti koji su pripadali velikom knjižaru. U čast Gece Kona "Službeni glasnik" pokrenuće posebnu ediciju sa njegovim imenom.

HONORAR ZA CRNjANSKOG

GECA Kon bio je poznat kao štedljiv čovek, ali je imao puno razumevanja za pisce i njihove potrebe. Ostala je autentična anegdota kako je Miloš Crnjanski ulazeći u knjižaru sa praga predložio da prevede Ničeova dela. Na iznenađenje prisutnih Kon je odmah prihvatio da Ničea objavi, i to u deset knjiga! Crnjanski je zamolio da mu da i akontaciju od šest hiljada dinara, na šta je Kon zatražio formular i odmah ispisao sumu. Kada je zapitan kako se tako odlučio za ovaj skupi posao, Kon je odgovorio: "Pesme danas imaju slabu prodaju, a znam da bi mi Crnjanski, koliko sutra, ponudio svoju zbirku. Bilo bi mi neugodno da ga odbijem, pogotovo što smo zemljaci. Ovako sam rešio slučaj. Crnjanski se zadugo neće pojaviti, a siguran sam da od Ničea neće prevesti ni reda."

ŽIVEO OD KNjIGA I ZA KNjIGE

GECA Kon je sazidao kuću u Dobračinoj 30, kuću u Sremskoj, porodičnu vilu u Jajincima, imao dva stana u Strahinjića Bana, manufakturnu radnju u Knez Mihailovoj. Bio je jedan od prvih vlasnika luksuznog automobila u Beogradu koji je pozajmljivao srpskoj vladi kada su u posetu dolazili ugledni gosti. Njegov biograf Velimir Starčević (1949 - 2017) koji je i sam radio u knjižari u Knez Mihailovoj 12, u knjizi koja je imala nekoliko izdanja ističe da se Geca Kon obogatio na knjigama. Međutim, on je za te knjige i pisce, i to prevashodno srpske pisce, i živeo.