KRITIČARI BIRAJU KNJIGU GODINE (13): Sutra stiže pobednik

JOVAN PEJČIĆ (Beograd)

1. "KNjIŽEVNA ISTORIJA I NACIONALNA FILOLOGIJA",

Duško Pevulja ("Književna zadruga")

2. "PROHUJA", Dragan Lakićević ("Partenon")

3. "OSTACI SVETA", Igor Marojević ("Dereta")

4. "OSTRVO", Branislav Matić (SKZ)

5. "VRT OD SLOVA", Jelena Pilipović ("Službeni glasnik")

DRAMU prvih decenija trećeg milenijuma karakteriše sve glasniji prelazak sa prosvetiteljskog na prosvetilačko: sa socijalnog na individualno, sa spoljnjeg na unutrašnje, sa znaka na simbol, u svim duhovnim oblastima. Najočitije je to u umetnosti i misli. Književnost u ovom smislu odnosi prvenstvo: zato što se artikuliše u reči i kroz reč, ona je transparentnija od svih drugih oblika stvaranja i mišljenja. Na pragu je, znači, doba preispitivanja i, što je ne manje važno: umetnička i misaona opredeljenja ne podležu, kao do juče, sirenskom zovu lažljive tzv. normalnosti (nenormalnog rata protiv Božjeg prirodnog reda i hijerarhije), već biraju služenje jednome pozivu neobuhvatnoga smisla, onom carstvu u kojem su rađanje i smrt, ljudski identitet i istorija - sredstva i izraz višeg prava na istinu i lepotu kao na kategorije van kakvih u čovečanskom svetu nema duševno-duhovne ispunjenosti i spokoja. Iz toga saznanja (u kojem kao jedno miruju prošlo i buduće, tradicija i modernost, stvaranje kao estetski, kao naučni i, takođe, kao etički čin) izvukao sam merila na kojima počiva moj izbor: za poeziju (B. Matić i D. Lakićević), za roman (I. Marojević), za mišljenje i nauku (J. Pilipović i D. Pevulja).

* * * * * * * * * *

ZORAN BOGNAR (Beograd)

1. "UDALjENI BUBNjEVI",

Vladimir Kopicl (Kulturni centar "Novi Sad")

2. "CVET U JAMI", Lena Volgin ("Skripta Internacional")

3. "OSTACI SVETA", Igor Marojević ("Dereta")

4. "EHO BEOGRADA", Vasa Pavković("Akademska knjiga")

5. "PELERINA", Radivoj Šajtinac ("Geopoetika")

PROŠLU godinu ćemo svakako pamtiti kao godinu totalnog apsurda u kojoj je neki virus (kovid 19) uspeo da zaustavi svet, parališe i obesmisli sve sisteme, ugrozi i ukine sve ljudske slobode, unizi i obesmisli dostojanstvo i moralno-etičke norme čoveka. Pamtićemo je i kao godinu u kojoj se nisu održali Olimpijada i Vimbldon (prvi put nakon Drugog svetskog rata), kao ni beogradski Sajam knjiga. Ipak, kada je reč o knjigama, na tom volšebnom mikroplanu, nama mnogima još uvek suštinski važnom, u 2020. pojavilo se dosta zanimljivih i vrednih knjiga od kojih bi, uz gore navedene, prevashodno, još istakao nove romane Enesa Halilovića, Svetislava Basare, Tomislava Longinovića, Tihomira Stevanovića, Stefana Kirilova, Murata Baltića, Nenada Teofilovića, Save Stijepovića, Vladimira Kopicla, Predraga Markovića i Vasilija Domazeta; knjige pesama Nenada Grujičića, Željke Avrić i Saše Radonjića, kao i knjigu priča Gordane Vlahović.

* * * * * * * * * *

MILIVOJE PAVLOVIĆ (Beograd)

1. "OSTACI SVETA", Igor Marojević ("Dereta")

2. "NE MOGU SVI DA UMRU LETI", Milan Todorov ("Arhipelag")

3. "ZVONA IVE ANDRIĆA", Slobodan Grubačić ("Službeni glasnik")

4. "VRT OD SLOVA", Jelena Pilipović ("Službeni glasnik" i Filološki fakultet)

5. "O SVETLOSTI STARIJOJ OD NESREĆE",

Aleksandar Jovanović (Institut za književnost i umetnost)

UZ žaljenje što ne mogu da uvrstim knjige već nagrađenih Radovana Belog Markovića i Enesa Halilovića, opredelio sam se za dva romana i tri kritičko-esejističke studije. U svojoj dosad najboljoj knjizi, I. Marojević je, kompoziciono i poetički neobičnim postupkom, u novoj rasveti prikazao kompleksnost i složenost patnje na ovim prostorima - od Španskog građanskog rata, preko Jasenovca, Srebrenice i Kravica, do bombardovanja 1999. godine. Sa iskustvom satiričara i majstora verbalnih igara na malom prostoru, M. Todorov napisao je kratki roman neobične obojenosti. Paralelno s ljubavnom pričom koja se odvija u ambijentu između Segedina i Novog Sada, Todorov donosi duh i senzibilitet istog onog Marojevićevog "stoleća logora". S. Grubačić dao je vredan doprinos ionako bogatoj literaturi o Andrićevom svetu ideja: lucidnim referencama osvetljava uglove koji do sada nisu bili istraživani... J. Pilipović razmatra doticaje, korespondenciju i sazvučja dva velika klasična opusa - Platonove filozofije i Vergilijeve idilične poezije, vezu koja se može čitati i u postmodernom ključu... Eseji A. Jovanovića o srpskoj poeziji - objavljivani u protekle tri decenije, donose novi, snažniji doživljaj kulture, vremena i prostora otežalog od viška istorije i obasjanog vrhunskim stihovima.

* * * * * * * * * *

GORDANA VLAHOVIĆ (Kruševac)

1. "OSTACI SVETA", Igor Marojević ("Dereta")

2. "SENTIMENTALNO VASPITANjE JUNAKA ROMANA", Đorđe Pisarev ("Agora")

3. "PRAVI ŽIVOT GOSPODINA STAJNICA", Srba Ignjatović ("Presing")

4. "MOJA MAMA ZNA ŠTA SE DEŠAVA U GRADOVIMA", Radmila Petrović ("Enklava")

5. "GRANIČNI PREVOJI PESME", Dejan Bogojević ("Presing")

U ROMANU I. Marojevića stradanja naroda i pojedinca traju i nastavljaju se (Španski građanski rat, Jasenovac, Blajburg, Srebrenica, Kravica...). Zlo je prisutno u svim oblicima. Nevinih nema. Opora, žestoka priča. Autoironično, humorno, katkad cinično, Đ. Pisarev vodi dijalog sa poznatim imenima svetske književnosti, tragajući za sopstvenim ja. Kakva je moć književnosti treba da otkrije čitalac zajedno sa autorom. Posebna poslastica su P. S. zaključci. Knjiga S. Ignjatovića žanrovski je mešovita, mogući roman od 99 proznih fragmenata. Njegov junak živi u vremenu opšte dezintegracije, frustriran sećanjima iz detinjstva, neuklopiv, sam. Autorov cinizam, ironija i groteska usmerene su na mane srpskog društva u tranziciji bez kraja i konca. R. Petrović bez ustezanja, drsko i izizivački prigušenom emotivnošću i ironijom razbija mitove i tradiciju zalazeći u odnose selo - grad, muško - žensko, i u druge zaobiđene teme. Inatno, hrabro, poetično. Postoji u knjizi D. Bogojevića haiku: "Veruješ li/Dejan je Šaman", i u tome je srž pevanja, izbor motiva. Ako se duše vijaju na granici svetova, biće jasno kako i zašto se realni svet kod autora preoblikuje u svet pesničkih slika, a duša hvata na rubovima, ili je zagubljena u zabludama i teskobama.

* * * * * * * * * *

ŠEFKET KRCIĆ (Novi Pazar)

1. "OSTACI SVETA", Igor Marojević ("Dereta")

2. "DOBRAČ, ČAMILOVA VODA", Ragip Sijarić, ("Preporod")

3. "KARANTIN UDVOJE", Petar Zec (NNK)

4. "OD GLINE I ŽADA", Emsura Hamzić ("Službeni glasnik")

5. "TUĐI SAN", Milan Jovanić ("Magnus")

ROMAN I. Marojevića, elitnog pisca koji širi misiju svojim delom na evropski kulturni prostor, svet podseća na Španski građanski rat, iz tridesetih godina 20. veka i dovodi u vezu sa apsurdnim NATO bombardovanjem ju-prostora na kraju tog apsurdnog veka. Lirska poema neobičnog i kompleksnog stvaraoca R. Sijarića, koji je delo posvetio legendarnom Ćamilu, jednom od najvećih jugoslovenskih čarobnjaka književne reči, koje je napisano heraklitovski, da se dva puta ne može ući u istu vodu, ali se ista može piti. Roman P. Zeca strukturalno i dokumentarno na savršen romaneskni pristup rekonstruiše aktuelna zbivanja utamničenja dunjaluka usled apsurdne pandemije virusa korona. Ovo delo donosi psihološku literarnu analizu sudbine umetnika danas, koji nosi u duši etičku distancu u vremenu u kojem egzistira i odumire. Eseji i kritike prkosne spisateljice E. Hamzić, u dva aksiološko-eristička kruga inspirativnih tema, od same esencije života, promišljanja i čitanja poezije, opire se čudu stvaralačkog čina svojim misaonim licem u zamahu inspiracije nudi javnosti refleksivne literarne sadržaje. Roman mladog pisca M. Jovanića, u kojem iznosi magnovenje svog glavnog junaka koji beži kroz apsurdni svet nove emigracije kao fenomena sveta, u kojem čovek živi kao večiti usamljenik.