KNJIŽEVNA KRITIKA: O snovima i oko njih

Najpre, visoku osetljivost za duh jednog vremena, za uzročno-posledične veze u društvu kojem je pripadala čuvena porodica Dunđerski, kao i erudita Laza Kostić, za činjenicu da su svi ljudi samo ljudi, čak i oni veliki, moćni, preduzimljivi, bogati, kao i oni čije je stvaralaštvo neupitno etalon književnih i drugih umetničkih vrednosti. Oni su, kako ne samo konkretan pripovedani slučaj pokazuje, okovani mnogim nepisanim normama, lošim tekovinama patrijarhata koje su zapravo neodržive sa stanovišta prirode.

Nekom ko nije čitao ovu priču, ili ko nedovoljno poznaje stvaralaštvo Slavice Garonje, sve navedeno moglo bi se učiniti običnim, čak očekivanim, no ono što jeste specifično za njeno raznovrsno delo jeste to da ona kao savremeni stvaralac i, konačno, kao žena, nije zainteresovana za kretanja u društvu i za sudbinu žene kao ostrašćena feministkinja već kao veliki poznavalac bivstva ženskog, ali i muškog, s velikom sposobnošću da u okvirima književnog dočara sve nijanse bića i duha, birajući odgovarajući žanr, istovremeno ukazujući na značajne životne istine na koje je veoma važno da se opominjemo, ne samo zbog visokoestetskog kazivanja o njima, već zbog života samog.

O tome svedoči njen prvi roman "Pod mesečevim lukom", koji je nedavno preveden i objavljen u Rusiji, o tome svedoče i njene pripovetke "Hasanaginica", "Hleb", "Sentimentalna povest o poeti Rajkoviću i Milici Stojadinović Srpkinji", "Isidora opet", koje su objavljene 2013. godine u Srpskoj književnoj zadruzi u okviru zbirke "Izidina kopča", u kojoj je prvi put objavljena i dnevnička priča "Iz sna u san". Sve to prepoznali su izdavač Zoran Kolundžija i magistar Zoran Subotički, koji je umesto pogovora napisao tekst kojim se zatvara ovo divot-izdanje, izuzetno likovno opremljeno, što je i u tom aspektu za svaku pohvalu.

Knjiga, naime, sadrži niz fotografija članova porodice Dunđerski i Laze Kostića, reprodukciju slika Lenke Dunđerski, potom autograf, njen potpis, stare razglednice Beča, Sombora, Novog Sada, Pešte, Venecije, čime je u potpunosti dočaran duh pripovedanog vremena i pripovedanih mesta. U celini i delo autorke i delo izdavača, te pisca završnog teksta, svih koji su radili na knjizi, učinili su da ona bude vodič kroz uvek aktuelnu, intrigantnu i tužnu priču o Lenkinoj i Lazinoj ljubavi, kao i o jednom vremenu, njegovom licu i naličju.

Zanimljivo je da su sve što ovaj fikcionalni a izuzetno ubedljiv dnevnik Lenke Dunđerski sadrži prepoznala dva muškarca. Šta bi ta činjenica mogla da govori? Osim što kao izdavači i književni znalci obojica suvereno vladaju svojim poslovima, pokazali su jasan otklon spram postojanih prilika kod nas danas, čiji su koreni u dalekoj, a primitivnoj prošlosti. U našoj kulturnoj, a osobito akademskoj zajednici, utisak je da većina muškaraca najčešće nije raspoložena spram uspeha i talenata žena, dok je često "raspoložena" u nekim drugim kontekstima. Izuzeci su časne kolege koje su naši vrhunski intelektualci čija postojanost stavova i javnog delanja uopšte ne zavisi od aktuelnih centara moći u raznim segmentima javnog života ili pak od volje za moći.