KRITIČARI BIRAJU KNJIGU GODINE (10.) : Pojedinac u vrtlogu zla

MIĆO CVIJETIĆ (Beograd)

1. "OSTACI SVETA", Igor Marojević ("Dereta")
2. "GRUMEN", Zlata Kocić (SKZ)
3. "DOBRILO NENADIĆ NEOPOZIVO, DIJALOZI, KAZIVANjA, EPISTOLE..." Miroslav Todorović (Biblioteka Arilje)
4. "MERMERNI LELEK", Radomir Andrić ("Filip Višnjić")
5. "RUKOPIS U TERAKOTI" Nebojša Lapčević (KOV)

NOVIM romanom I. Marojević se potvrđuje kao autor eruptivnog pripovedačkog dara, izuzetne erudicije i snažne imaginacije. Na zločinačkim paradigmama Jasenovca, Španskog građanskog rata, NATO bombardovanja i Srebrenice, uverljivo dočarava ostatke sveta u ruinama i krhotinama, posrnulog i neizlečivog. Z. Kocić je pesnik jedinstvenog i prepoznatljivog rukopisa, kakvom se referentnom opusu priključuje i nova pesnička knjiga. Filigranski nijansiranog stila, duhovnog i duševnog senzibiliteta, magije pevanja, osećanja, čaranja i mišljenja. U izvornom ariljskom duhovnom pejzažu, životno, književno i prijateljski su povezana dva rasna pisca, romansijer Dobrilo Nenadić i pesnik M. Todorović. Blisko ih je povezala njihova sudbinska zavičajna staza, ljudska i stvaralačka, pa i malinarska. Sve ovo Todorović razgrće dubinski, kroz različite evokativne sadržaje. Svojevrsnom poemom R. Andrić umetnički apostrofira bestijalnost jednog zločina, u metohijskom mestu Velika, gde su u onom ratu albanski zločinci nad srpskim narodom izvršili nezapamćen pokolj. Polazeći od konkretnog čina i imenara stradalnika, pesnik imaginativno snažno, gradacijski oblikuje univerzalnu poemu bola. Ne samo što se iskazuje kao osoben pesnik, N. Lapčević se legitimiše i kao rafinirani prozni pisac. U tematsko-motivskom prepletu svoje nove knjige, snažno dolaze do izražaja njegova upečatljiva pripovedačka strast i visoki dometi stvaralačke imaginacije.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ANA GVOZDENOVIĆ (Kraljevo)

1. "TO MORA DA SAM TAKOĐE JA", Saša Radojčić ("Arhipelag")

PESNIČKA zbirka Saše Radojčića, nevelikog obima, ali snažna i uverljiva, na najbolji način spaja lirsko i refleksivno, otkrivajući svojim jednostavnim i svedenim stihovima, po autorovom priznanju, nasleđeno osećanje za jezik i unutrašnju samoću, ali i stečenu poziciju znalca dijalektike. Roman Dragana Stojanovića, jezički i kompoziciono, uspešno izveden, bavi se autoru bliskim pitanjima zločina i kazne; sreće, koja je u čovekovom životu mala, i nesreće, koja je česta i obuhvatna; te sudbinske neminovnosti i slobodne volje. Vešto koristeći komentar pripovedača da uvede humorno-ironični otklon i reminiscencije iz svetske književnosti (od Biblije, preko antike, do Šekspira i Getea i dalje do Crnjanskog), Stojanović pripoveda o sudbini pojedinca u vrtlogu rata, ali i zlu kao takvom, ne propuštajući da upozori da ono najbolje tek dolazi. Nižući zvučna zrna stihovi Zlate Kocić nadovezuju se u svojevrsni venac i raspredaju motivsko klupko galgala (kruga, kola, točka, ali i očiju i otkrovenja). Kako već naslovom nagoveštava, u duhu drevnih pesničkih tradicija, Lakićevićeva zbirka ispunjena je meditativnim, pomalo setnim, stihovima o prolaznosti svega i nastojanju pesnika da uhvati tren u kome mu se otkriva ono nevidljivo. Studija Jane Aleksić reaktualizuje književnu misao Milana Kašanina i rasvetljava njegovo mesto u istoriji srpske književnosti.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

MILAN R. SIMIĆ (Velika Plana)

1. "KRITIČKI OPISI: ogledi o srpskoj prozi",
Marko Nedić ("Akademska knjiga")
2. "PRAVI ŽIVOT GOSPODINA STAJNICA", Srba Ignjatović ("Presing")
3. "POLAZEĆI OD KRAJA SVETA", Jovica Aćin ("Laguna")
4. "SENTIMENTALNO VASPITANjE JUNAKA ROMANA",
Đorđe Pisarev ("Agora")
5. "ZAMALEK", Dejan Tiago Stanković ("Laguna")

Roman D. T. Stankovića, u kome dominira pripovedačko, mnogo ne zaostaje ni ono što krasi putopise, podrazumeva radoznalog čitaoca zainteresovanog i za istoriju jer pisac umešno ugrađuje i detalje kao što je ovaj koji se tiče naše prošlosti. Kosta ima 21 godinu, kadet je u kraljevoj gardi. Bekstvo. Kosta prvi put leti avionom, kratko zadržavanje u Grčkoj, sledeća stanica Jerusalim, tako do Aleksandrijske luke... Pre odlaska u beli svet, kralj i pratnja, čekajući let, spavaju nekoliko noći u manastiru u blizini aerodroma. Država je u rasulu, ali manastirska zvona izjutra ne zvone da ne probude mladog kralja! Sve je jasno, i ako se slažemo sa Kafkom da je pisanje jedna vrste molitve, priznajemo. Roman "Zamalek" više je nego uslišena piščeva molitva. Nagradu zaslužuju i romani S. Ignjatovića, autor kroz sudbinu glavnog junaka odgovara na pitanje imamo li prave živote; J. Aćina, pisca koji ne sanja i ne izmišlja svoje književne likove, književni likovi sanjali su i izmislili njega; zbirka priča Đ. Pisareva koji znalački prezentuje intertekstualni dijalog sa najvećim svetskim piscima i zbirka ogleda o srpskoj prozi M. Nedića koja sadrži više kritičkih opisa. Ovom prilikom izdvajamo ogled o proznom delu Dragiše Vasića u okviru novije srpske književnosti. Pročitajte.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

VIKTOR ŠKORIĆ (Novo Mileševo)

1. "SENTIMENTALNO VASPITANjE JUNAKA ROMANA", Đorđe Pisarev ("Agora")
2."HOSTEL KALIFORNIJA", Zvonka Gazivoda ("Geopoetika")
3. "NE MOGU SVI DA UMRU LETI", Milan Todorov ("Arhipelag")
4. "OSTACI SVETA", Igor Marojević ("Dereta")
5. "DAVID PROTIV OTUŽNOG ZLODUHA", Predrag Marković ("Solaris").

SVEOPŠTE uzev, književnu 2020. godinu obeležila su, po mom skromnom mišljenju, prozna dela. Tako ističem zbirku pripovednih eseja Đorđa Pisareva koji u svojoj knjizi studiozno promišlja o poetičkim postamentima junaka (bildungs) romana, uranjajući na taj, ali i sopstveni romaneskni svet. A kada je već reč o romanesknom svetu, koji se ovoga puta prepliće sa zbiljom, glas dajem knjizi Predraga Markovića "David protiv Otužnog Zloduha". Ova intimna hronika, kako je nazvana, primer je dobre upotrebe "prokletstva biografije" u književnosti, bez pretencioznosti i izveštačenosti. S druge strane, knjiga Milana Todorova "Ne mogu svi da umru leti" polazi od dijametralno suprotnog stanovišta - nasuprot intimi smešta detektivsku priču prepunu (auto)ironije, crnog humora i sarkazma.

Kao primer čistog romana okrenutog pop-kulturi, ali i sa snažnim duhom modernosti i individualnosti ističem prvi roman Zvonke Gazivode "Hostel Kalifornija". Naposletku, posle ovog relativno novog imena, glas dajem i Igoru Marojeviću, čiji roman-dnevnik "Ostaci sveta" polazi od introspekcije i potrage za svojim identitetom i okruženjem. Tim rečima i zaključujem da je 2020. godina kod nas na književnom polju izvršila u potpunosti zaokret prema unutrašnjem svetu pisaca i književnih dela.