ČELIČNI VALTER BRANI KULTURU: Neobična skulptura legendarnog Bate Živojinovića

Neobična Batina figura, rađena po fotografiji sa plakata kultnog ostvarenja "Valter brani Sarajevo" koju je jedinstvenom tehnikom radio samouki umetnik Boris Deheljan iz Beograda, oduševila je i porodicu pokojnog glumca, koji nas je napustio u maju 2016. godine.

Sreću i zahvalnost zbog ovog gesta ne krije Batin sin Miljko Živojinović, koji, za "Novosti", otkriva da se uskoro nada početku realizacije muzeja posvećenog njegovom ocu, značajnog projekta koji naša kultura zaslužuje. Početak izgradnje objekta osim tehničkih rešenja, dodatno je usporila epidemija virusa korona.

- Veliko je zadovoljstvo i ponos za celu našu porodicu ovo sjajno delo talentovanog umetnika Borisa Deheljana, koji je već stekao zavidnu međunarodnu reputaciju - kaže Miljko Živojinović u razgovoru za naš list.

- Posebno nas raduje činjenica da je umetnik sam bio inspirisan Batom i njegovom karijerom, i da je samostalno, bez ičije finansijske pomoći, uspeo da realizuje ovaj mukotrpan i komplikovan rad. Ova očeva skulptura idealna je za muzej koji će biti izgrađen u njegovoj rodnoj Koraćici, jer se radi o jedinstvenom umetničkom viđenju Batinog dela, koje odudara od klasičnih rešenja.

U legatu će se, osim gvozdenog Valtera sa šmajserom, naći i Batine lične stvari, scenografije iz filmova, kostimi, fotografije, nagrade... Umetnik Boris Deheljan kaže da poznanstvo sa Batinim sinom Miljkom datira još od 2017. kada su se upoznali na izložbi u Parizu.

- Sasvim slučajno sam dospeo do čuvene izložbe u muzeju "Hal Sen Pjer" u podnožju Monmartra u Parizu - seća se Deheljan.

- Dok sam bio u svojoj radionici na Novom Beogradu, došao mi je prijatelj sa dvema Francuskinjama, od kojih je jedna bila direktorka muzeja "Hal Sen Pjer". Oduševila se kada je videla figure Džimija Hendriksa i Majlsa Dejvisa od šrafova i pozvala me na izložbu u Pariz. Ta postavka je bila izložena devet meseci. Tada sam upoznao Miljka i rekao mu kako odavno nameravam da uradim Valtera, koji sa šmajserom u rukama sada brani kulturu i umetnost. Njemu se to mnogo dopalo i čim sam se vratio u Beograd, ušao sam u svoju radionicu.

Počeo je od Valterovih cipela, šraf po šraf. Deheljan sam kaže da ne radi po kalupima, već "iz glave". Vari matice raznih dimenzija koje mu odgovaraju jer su šestougaone i dobre su za uklapanje. Za razliku od drugih vajara koji rade sa maticama i slažu ih u kalup pa ih posle vare, zbog čega varovi ostaju sa druge strane, kod Deheljana je drugačije.

- Kod moje tehnike je prepoznatljivo to što se varovi vide sa spoljašnje strane, pa je jasno da ne koristim nikakav kalup. Ugradio sam oko 5.000 matica, plus žice i eksere, koji su korišćeni za kosu. Pokojni Bata je bio visok 183 centimetra, a figura možda deluje malo niža jer je u stavu sa oružjem u rukama. Taj šmajser sam pravio desetak dana, a najteži deo za rad je lik, jer sve vreme radim u polumraku sa maskom za varenje na glavi. Cela figura je premazana mat zaštitom, kako bi se očuvala prirodna boja metala.

Deheljan objašnjava da dok radi, ponekad koristi tanke armature, koje mu služe kao kontura dok, na primer, oblikuje noge od šrafova. Ali, veli da ne vodi računa o preciznosti, te da ne mora sve da bude "pod konac".

- Valter je moj omiljeni lik, rođen sam početkom osamdesetih i pripadam generaciji koja je odrasla na domaćim filmovima - kaže umetnik. Žao mu je što nije upoznao slavnog Batu, ali kaže da mu mnogo znači što je imao čast da "izvaja" slavnog umetnika i nada se da će ovo, kao i ostala njegova dela, ostati novim generacijama.