ŽELEO JE DA PESME BUDU ISTINE: Obeležava se šezdeset godina od tragične smrti velikog srpskog pesnika Branka Miljkovića (1934- 1961)
ŠEST decenija je minulo otkako je, tog dvanaestog februarskog dana, svanula najtužnija zora na periferiji Zagreba - otkrivajući telo našeg Branka Miljkovića, obešeno na to prokleto drvo na način iz kog će izniknuti, razviti se i razrasti bezbrojne teorije i tumačenja, stvarajući misteriju od smrti princa poezije.
Foto Privatna arhiva
Šezdeset godina ne prestajemo da se pitamo, da postavljamo sebi i ono mnogo važnije pitanje: šta li bi nam tek taj bezvremeni poeta ostavio za sobom da nas nije napustio u cvetu mladosti? Jednako dugo, ne prestajemo ni da čitamo, o njemu, iz pera onih umnih ili tek onih intrigama sklonih, a pre svega da stalno iznova iščitavamo Brankove večne stihove. Da o njima mislimo, da se o njima pitamo, da ih osećamo, patimo - i da ih volimo.
Akademik Matija Bećković se na šezdesetu godišnjicu smrti svog prijatelja iz mladih dana, Branka, seća kao poete koji je verovao da će, ako se napiše prava pesma, sve u državi ostati isto ili da će sve biti onako kako treba da bude, i veli: SEĆANjE Spomen-soba Branka Miljkovića, Foto J. Ćosin
- Njegova poezija se drugačije čitala dok je bio živ, a sasvim je drugačije zazvučala kad je platio najskuplju cenu. Nije mogao podneti da to budu samo metafore i paradoksi, nego je želeo da to budu istine. Kada je svoje stihove platio glavom oni su postali istiniti. I kad bi mogao da vidi šta je svojom smrću učinio za svoju poeziju, on bi ponovio ono što je učinio.
Izložba
IZLOŽBU u niškom Narodnom muzeju, "Branko Miljković - pisma i posvete iz zaostavštine", otvoriće danas u 13 sati učenici, članovi udruženja "Brankovo pero" kazujući svoju poeziju.
Postavka obuhvata 119 predmeta - pisma, pozivnice, knjige sa posvetom... Autor je kustoskinja književne zaostavštine ovog muzeja Jelena Bogdanović.
Celokupnu Miljkovićevu zaostavštinu porodica je poklonila Narodnom muzeju Niš 1971. i 1981. godine. Pored lične biblioteke od 589 knjiga, Zbirka sadrži i originalne rukopise, lične predmete, fotografije, nameštaj iz radne sobe...
Pisac Dejan Stojiljković, koji je odrastao i živi u Brankovom Nišu, priču o životu, a pre svega tragičnom kraju Miljkovića pretočio je u roman "Zvezda nad prazninom" koji će svetlost dana ugledati ove godine, u izdanju "Lagune" - ali i u dramu koja ipak neće ugledati svetlosti pozornice u niškom Narodnom pozorištu koje je komad i naručilo, već na nekoj drugoj sceni. Dejan Stojiljković, Foto A. Stanković
- Krajnje je vreme da se srpska književnost i javnost otmu i odupru uticaju akademske zajednice koja forsira priče o Branku kao mračnom, suicidno nastrojenom liku i o jednoj depresivnoj figuri - ističe Stojiljković. Matija Bećković, Foto V. Danilov
- On je bio veseljak, boem, sjajan glumac i zabavljač, voljen i od ljudi i od žena. Branka ja vidim kao rok-zvezdu, čoveka uporedivog najpre sa Lenonom ili Džimom Morisonom ili nekim drugim iz "kluba 27" (budući da je i sam otišao upravo sa 27 godina), a ne kao nekog depresivca koji je tražio prvu granu da se obesi. Srećom književna kritika više nema tu težinu, vraća se doba publike koja može da kreira sopstveni mit o Branku, pesniku koga je publika volela.