INTERVJU Vladimir Pištalo: Kao da sam među knjigama i rođen
UGLEDNI pisac Vladimir Pištalo, kao što je naš list najavio, na jučerašnjoj sednici Vlade Srbije imenovan je za v. d. upravnika Narodne biblioteke Srbije.
Foto Z.Jovanović
U saopštenju Ministarstva kulture se navodi da Pištalo ima iza sebe bogato radno iskustvo, kao predsednik Kulturnog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, urednik Projekta književnih prikaza, Srpske studije, koordinator grupe za program "Dijalog civilizacija: društveni konflikt na Balkanu" Univerziteta Nortistern. Bio je rukovodilac projekta "Održivost i kultura" na Institutu za održivost Univerziteta u Nju Hempširu, urednik časopisa "Književna reč" i "Delo", pisao je scenarija za TV Beograd.
Na čelo nacionalne biblioteke dolazi sa mesta profesora svetske i američke istorije na Beker koledžu u Vusteru (SAD). U razgovoru, za "Novosti", otkriva i lični razlog zbog koga je prihvatio ovaj posao:
- Udisao sam tu bibliotečku prašinu još u majčinoj utrobi - kaže Pištalo. - Majka je trudna radila kao bibliotekarka. Jadini razlog što nisam i rođen među knjigama je što je na vreme uhvatila tramvaj i otišla u bolnicu. Otac mi je bio upravnik Narodne i Univerzitetske biblioteke u Sarajevu. Dakle, postoji porodična tradicija. Ceo život sam se bavio knjigama. Biti na čelu takve instutucije je velika čast i izazov. Hteo bih da ujedinim svoja iskustva pisca, univerzitetskog profesora i čoveka koji je živeo na dva kontinenta i ugradim ih u svoju viziju ove kulturne ustanove.
* Da li to znači da definitivno napuštate Ameriku i ostajete u Srbiji?
- Odavno sam se razmišljao da se vratim u Srbiju. U ovom trenutku prosto su se spojile kockice. Ja sam i u Americi uvek mislio na srpskom sve do trenutka dok ne progovorim. Sad sam u situaciji da radim u instituciji koja se prevashodno brine o jeziku na kom oduvek vodim svoje unutrašnje dijaloge.
U ČAROBNOM KOMADU SIRA
U KNjIZI eseja "Značenje džokera" Pištalo je otkrio kako je biblioteka još od ranog detinjstva bila za njega posebno mesto:
"Moj otac, Borivoje Pištalo, bio je direktor Univerzitetske biblioteke u Sarajevu... Lift sa klupom vozio me je samo jedan sprat, pravo u kancelariju iz koje je prestolonaslednik Franc Ferdinand pošao na svoju poslednju vožnju... Unutrašnjost biblioteke je, naprotiv, bila topla i umrljana svetlom vitraža... Sve u svemu, u biblioteci - vijećnici sam se osećao kao miš u čarobnom komadu sira...
Valjda zbog onog mirisa knjiga u krvi i zbog profesije mojih roditelja uvek sam se rado odazivao na poziv iz biblioteka, provincijskih, čak radije nego prestoničkih..."
* Kako vidite dalji razvoj Narodne biblioteke Srbije?
- Narodna biblioteka Srbije je najvažnija kulturna ustanova našeg jezika, ili jedna od samo nekoliko takvih ustanova. To nije samo čitaonica. To je mesto dijaloga, mesto susreta pisaca i drugih umetnika. To je mesto gde se stvara vrednost. Želeo bih da biblioteka bude vidljivija i aktivnija u kulturnom životu. Mladi ljudi ne čitaju dovoljno i nemaju dovoljnu kondiciju čitanja. Jedna medijska akcija bazirana na najintimnijim iskustvima najrazličitijih stvaralaca trebalo bi da podseti mlade na to šta knjiga može značiti u njihovom životu. A to se možda svodi na Andrićevo podsećanje - da ni u čemu nisi ni sam ni prvi ni jedini! Foto Z. Jovanović
* Koji će biti vaši prvi potezi i da li vam u tom smislu mogu koristiti neka iskustva iz sveta?
- Što čvršće povezivanje sa sličnim institucijama širom sveta, aktivno prisustvo na međunarodnim sajmovima, afirmisanje prevoda naših knjiga, obnova nekad veoma popularnih čitanja na Kosančićevom vencu. Kosančićev venac je mesto u Beogradu gde je vazduh drugačiji i gde vreme drugačije protiče. Tu sam nedavno primio nagradu "Meša Selimović". To je fokalno mesto naše tradicije. Spaljena je samo ona biblioteka gde se ne čita. Ako negde i dalje čitamo i razgovaramo o knjigama, time pokazujemo da je to za nas i dalje biblioteka.
* Predstoji raspisivanje konkursa za izbor upravnika. Hoćete li se javiti?
- Narodna poslovica kaže: "Ne prelazi mostove dok ne dođeš do mostova". Pretpostavljam da hoću.
NOVI ROMAN "PESMA O TRI SVETA"
* NA kom rukopisu sada radite?
- Više od godinu dana pišem roman koji počinje u Perastu, za vreme venecijanske uprave, a nastavlja se u Tunisu i Americi. Roman se zove "Pesma o tri Sveta". Vetrovi sudbine su bacali glavnu junakinju na tri kontinenta. Na kraju, kada se opet vrati u Perast, ona se pita da li je sanjala svoj život.
* Nagrada NBS je poslednjih godina doživljavala razne transformacije. Da li treba vratiti da o njoj, kao nekada, odlučuju čitaoci biblioteka?
- I sam sam dobitnik Nagrade NBS za najčitaniju knjigu, za svoj roman "Tesla među maskama". Što se više pažnje posvećuje knjigama, veća je dobit za pisce i kulturu. Bio sam ponosan na to da vam tu nagradu daju obični čitaoci svojim potpisima.Apsolutno bih vratio tu nagradu. Možda bismo radili dve nagrade istovremeno - nagradu za najbolju i za najčitaniju knjigu.
* Koliko se u vremenu neverovatno brzih tehnoloških inovacija uloga biblioteke menja?
- Američke biblioteke pomažu korisnicima u nizu praktičnih situacija u životu. Postoje elektronske, audio-knjige, filmovi. Ne zaboravimo da su najvažnije priče, naime razmena misli i emocija. Njihov oblik je manje važan. Neko priča priču. Neko je sluša. Bibliotekar je posrednik između to dvoje.