BIO JE GLUMAC POSVEĆENIK: Protekle dve decenije od smrti popularnog Dragana Maksimovića Makse (1949 - 2001), žrtve skinhedsa
SMRT je uvek tragična, bez obzira što se pod tim podrazumeva obično samo ona nasilna. Ali, kada neko ode nenadano, tuđom obešću i krivicom, onda je tragedija dvostruka... U danima u kojima prerano ispraćamo mnoge drage glumce, prisećamo se kao i svake godine Dragana Maksimovića Makse - preminuo je 4. februara, tačno pre dve decenije, pošto je brutalno pretučen na Zelenom vencu, u nekadašnjem restoranu "Beli grad". Napala ga je, kako se tada pisalo, grupa skinhedsa jer su mislili da je - Rom.
Arhiva
Imao je 52 godine. Bio je član ansambla Narodnog pozorišta i za sobom ostavio mnoge sjajne filmske uloge: zauvek će biti upamćen kao Simke u "Otpisanima", Crni u "Poslednjem krugu u Monci", Luka u "Usijanju" i naravno, nezaboravni i neponovljivi Misa u "Petrijinom vencu". Njegova borba za život trajala je dva meseca, a onda se predao. Ostalo je zapamćeno da je Maksimović do poslednjeg dana odbijao da identifikuje napadače, tražeći iz bolesničke postelje "da se ti mladi ljudi ne hapse"... Nažalost, iako je epilog imao smrtni ishod, vinovnici do naših dana nisu pronađeni ni kažnjeni. Samo tabla na mestu Maksinog prebijanja podseća da je tu stradao veliki srpski glumac...
- Kolege ga se i danas rado sećaju, pominju njegove uloge, a verujem da ga pamti i tadašnja publika. Bio je glumac posvećenik. Nije imao fah, sećamo ga se i po komičnim ulogama u predstavi "Mandragola", kao i u čuvenim Mađelijevim "Ribarskim svađama". Pamtimo ga i po dramskim rolama u predstavama "Lenjin, "Staljin, Trocki", "Kosovska hronika", "Kraj partije", "Dugo putovanje u noć" - kaže Molina Udovički Fotez, direktor Drame u Narodnom pozorištu. - Nažalost, široj publici njegovi izuzetni glumački dometi manje su poznati, ostao je upamćen po svom tragičnom kraju. A lepo je da ga se sećamo i po maestralnim ulogama.
Naša sagovornica veruje da filmske uloge koje je ostvario u "Petrijinom vencu", "Sutonu", ostvarenjima "Lepa sela lepo gore" i "Crni bombarder", mogu mlađoj publici da posvedoče o zaista čudesnom talentu koji je imao. Njegov dar prepoznao je i Piter Bruk s kojim je 1976. godine radio film "Susreti sa izuzetnim ljudima".
- Bio je žrtva rasizma, ili kako se to sada naziva "mržnje prema različitostima". A mržnja ne bira, čak i kad je usmerena na "pogrešnu" osobu. Nikad neću zaboraviti malog Dušana Jovanovića, koji je četiri godine ranije ubijen u Beogradskoj ulici jer je bio Rom. Kad god se setim nesreće koja je pogodila Maksu, setim se tog dečaka. Kada bismo rekli da su nasilnici "pobrkali" žrtve, bilo bi to kao nekakvo opravdanje. Obojica su žrtve istog, pogubnog rasizma - kaže glumac Vojislav Brajović, predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije.
- Ne zna se gde je bolji, u tim impresivnim ulogama. Od "Petrijinog venca", "Vremena čuda", do filma "Lepa sela, lepo gore". Njegov ceo filmski opus je bio izvanredan, videlo se koliko je to darovito stvorenje. Inače, kao čovek bio je predivan, blizak svima. Živimo u vreme mnogih tragičnih sudbina, a i naših tragičnih sramota. Jer, to je naša sramota, nas kao društva. Edukacija mladih ljudi, poštivanje različitosti, uspostavljanje sistema vrednosti - trebalo bi da bude imperativ. Kao i svake godine, UDUS će obeležiti taj nesrećni dan i setiti se Makse.
TRIBINA O NASILjU
UPRAVA i kolege Narodnog pozorišta, okupiće se 4. februara u podne, pored ploče Dragana Maksimovića na Zelenom vencu i položiti cveće. U znak sećanja na svog velikana, dve decenije posle njegove smrti, narednog meseca organizovaće i tribinu na temu nasilja.