PUPIN RIZIKOVAO SVE ZA POMOĆ OTADŽBINI: Dušan Cicvara o novom romanu i špijunskim igrama u Velikom ratu

- U mom romanu, a pogotovo u Njujorku, Amelija Lola Klos, skrivala je svoj pravi identitet. Njeno pravo ime otkriću u nekom od narednih izdanja - kaže Cicvara za "Novosti". - U kreiranju njenog lika poslužile su mi mnoge špijunke, poput Leskovčanke Vere Pešić, Slavonke Gordane Čavić, i na kraju danas zaboravljene Stoje Kašiković, koja je tokom Prvog svetskog rata iz Sarajeva srpskim obaveštajcima dostavljala podatke o pripremama austrougarske armade za napad na Srbiju. Stoja je iz Sarajeva slala razglednice sa na prvi pogled neatraktivnim sadržajem. Pravi podaci najsitnijim mogućim rukopisom bili su ispisani ispod poštanske marke.

Cicvara u romanu razotkriva istinu da su se u Prvom, kao i u drugim ratovima, glavne igre vodile daleko od bojnog polja:

- Od postanka ljudske civilizacije nijedan rat se ne dobija samo na frontu, već i u zakulisnim igrama izvan frontova. U maratonskim špijunskim šahovskim partijama najbitnije je predvideti koje će poteze protivnik povući. Roman nije istorijski udžbenik, tako da će u njemu istoričari pronaći neka manja odstupanja, na koja kao romansijer imam pravo.

Naš naučnik Mihajlo Pupin, koji nije glavni junak, ali oko koga se cela pripovest vrti, predstavljen je kao čovek koji je u Americi bio izuzetno poštovan, imao uticajne prijatelje i svim silama se trudio da pomogne svojoj ratom opustošenoj zemlji.

- Pupin se brzo prilagodio američkom mentalitetu i načinu života, ali nikada nije zaboravio odakle je potekao - objašnjava Cicvara. - Pupin je rizikovao svoj imetak i mir, koji je kao bogat čovek i uticajan profesor i naučnik, bitišući daleko od rodnog kraja imao, da bi, i to ne samo u materijalnom smislu, pomogao svojoj otadžbini. Jedan od junaka romana, major Austrougarske vojne obaveštajne službe Maksimilijan Ronge, Loli Klos kaže: "Umesto da se kao onaj drugi Srbin, Tesla, potpuno posveti pronalazaštvu i nauci, Pupin se preterano meša u naše poslove. I to godinama čini!" Uveren sam da bi Pupin, kao bogat čovek, poručio današnjim tajkunima: Setite se, kako ste živeli dok vam prvi milion nije kanuo!

O danas zaboravljenom diplomati Milošu Bogićeviću, autoru knjiga "Solunski proces", "Pukovnik Dragutin Dimitriejvić Apis", "Spoljna politika Srbije" u svojim "Embahadama" iscrpno je govorio i Miloš Crnjanski.

- Mislim do on zaslužuje da postane glavni protagonista nekog istorijsko-špijunskog trilera - kaže Cicvara. - On je zbog neslaganja sa Nikolom Pašićem, koje je vremenom preraslo u mržnju, u knjizi "Spoljna politika Srbije" zastupao tezu da krivicu za početak Prvog svetskog rata ne snose Austrougarska i Nemačka, već Rusija i Srbija. Zato je izbrisan iz srpske istorije.

U zamršen zaplet Cicvara je uveo i Alistera Kroulija kao dvostrukog špijuna sklonog satanističkim ritualima.

- U kreiranju Kroulijevog lika, pored njegovih proznih i pesničkih knjiga, najviše mi je poslužio roman Vilijema Silvestera Moma "Čarobnjak". Sve u svemu, pored Pupina pozitivca, u dramaturškom smislu bio mi je potreban i jedan cinični negativac, kakav je Krouli nesumnjivo bio.

PLATIO TIKET

FONDACIJA Mladen Selak, roman "Poslednji zadatak Lole Klos", proglasila je knjigom godine. U obrazloženju se ističe da je u pitanju istorijsko-špijunski roman u kojem se vidi ogromna uloga Pupina u patriotskom radu.

- Umetnik koji izjavi da ga ne zanimaju nagrade, ponaša se poput lisice kojoj je grožđe kiselo - kaže Cicvara. - Meni lično drago je što su ljudi iz Selakove fondacije prepoznali moju osnovnu nameru, kada sam odlučio da se prvi put okušam u žanru špijunske proze. Tiketi su uplaćeni, a da li će neka od glavnih premija baš meni pripasti, uskoro će se saznati.