MUZIČKA DIVA GABI NOVAK: Volim svoj Beograd, uvek mu se radujem

To je ona svetlost kad brat, u priči o sebi spaja oreol oko čitave porodice Dedić. Ona svetlost koja je, uprkos fizičkoj razdvojenosti, ostala pod jednom zvezdom. Ta zvezda ima više imena: ljubav, dobrota i međusobno poštovanje. Arsenov brat je u Beogradu. Arsenova porodica u Zagrebu.

- Čujemo se često Gabi i ja... Eto, još nisam stigao da joj javim kako je jedna devojka iz Zenice, Merima Handanović, magistrirala na temi: Arsenova poezija - kazao nam je, tada, Milutin.

Tako je počela priča za ovo nedeljno izdanje "Novosti".

Pozvali smo Merimu:

- Da, i knjiga je gotova - odgovorio je s druge strane anđeoski glas devojke koja je stasala u porodici zaljubljenika u poeziju i kompozicije jednog od najvećih poeta i kompozitora bivše Juge. One pesme koje su promovisale uzvišenost ljubavi i vere u Čoveka. Njegova poruka u pesmi sa Mišom Kovačem, sugrađaninom iz Šibenika, "Mi smo lišće s iste grane", nažalost nije i bila himna koja je mogla da predupredi zlo koje nam se desilo. Zlo koje nam je u krvi rastočilo zemlju. Danas se kajemo i tešimo pesmama.

ZAŠTO smo napravili ovaj, neuobičajeni uvod? Zato što bi bilo nepravedno i nepošteno da ne ispostavimo da su nam Milutin i Merima u Zagrebu "otvorili" vrata Arsenove najveće ljubavi i saputnice Gabi Novak, koja sa njihovim sinom Matijom živi nove i stare Arsenove pesme. Gabi nerado, a možda i nikad nije pristala na telefonski razgovor sa novinarima, kao u ovoj prilici. Njeno poverenje je utoliko, za nas, odgovornije.

- Mile (Milutin), javio mi je da ćete zvati - odgovorila je posle prvog poziva.

Njen, prepoznatljiv baršunasti glas, topao i prijatan, oborio je rampu između zbunjenosti s ove strane i one odakle se javlja istinska veličina jugoslovenske muzičke scene. Ohrabrila nas je i uzvisila:

- Nemojte, molim vas, da se ustručavate, radosna sam da vas čujem - kazala je.

Nije bilo vreme za pozive, pomislili smo. Ispostaviće se potpuno pogrešno. Diva se ne odmara ni kada je to, za njene godine (a nećemo reći koje), potpuno u redu.

- Eto, da vam javimo da je jedna mlada devojka iz Zenice magistrirala na poeziji i stilistici Arsenovog umetničkog opusa. I, da...

- Jao, to je zaista divno. Da Arsenovu poeziju pamte i neguju mlade generacije. Mladi su uvek, a verujem i danas, imali osećaj za sve što je vredno. Počastvovana sam ovom vešću. Verujum da je sve što je iskonska lepota koju je Arsen promovisao, bezgranična. On je bio vidovnjak. Išao je u susret vremenu koje, i taj rad ove devojke, nije pregazilo sećanje na Čoveka. Njegove poruke ljubavi i dobrote koje je u svojim pesmama promovisao, nemaju granice. Ohrabrena sam što sam doživela da se pamte samo srećni dani i samo dobri ljudi. To je moto mog života i života moje i Arsenove porodice.

Poziv muzičkoj divi, sudbina šta li je, stigao je upravo kada se stišavao zemljotres u Sisku i Petrinji. Koji sat pre, ovaj zemljotres zaljuljao je i Zagreb.

- Užasno je teško kad ljudi stradaju, ostaju bez krovova i domova - kaže nam Gabi.

- Koliko god da se trudimo da budemo izvan vremena koje nas pogađa, a uz dugotrajni pritisak virusa, te pošasti koja nas je okovala i izolovala u samoću, mi se nekako odupiremo. Sastajemo se i ne damo da nas pošast obori. Moj i Arsenov sin, Matija, stalno me pokreće. Njegova kćerka, maturant, moja je preokupacija. Da je usmerimo kako da nastavi školovanje. Borimo se da nas pošasti ne saviju. Mnogo smo toga već preturili preko glave. To nas je i ojačalo, pa se ne predajemo. Okupljamo se, sviramo, stvaramo.

PODSEĆAMO našu uvaženu sagovornicu na trenutak kada je, posle dvanaest godina, rešila da se vrati u žižu muzičke scene i vrati lepotu i duha nekadašnjeg. Zablistala je kompozicijom "Sanjaj, jedini". Pre toga, Siniša Škarica, u "Knjiga o Gabi", osvetlio je gotovo sedam decenija njenog umetničkog rada.

- Sve je to došlo, nekako spontano - kaže Gabi Novak. - Sećanje na vreme koje je bilo, mogu da kažem, sretnije od ovoga. To je bilo vreme drugačijih vrednosti koje su iznedrile Arsena i mene. Mi smo našu ljubav i našu umetnost nadograđivali. To je bilo polazište naših porodica, koren iz koga stasava stablo zdravih plodova. Jedan od tih plodova je i naš sin, ali i Milutinova deca koja znaju svoj put. Svaki njihov dan je naš dah. Mi ih sledimo i srećni smo uz njih.

Potrajao je razgovor od kog smo očekivali tek nekoliko reči o magistarskom radu Zeničanke Merime Handanović.

- Eto, sad imate i više od toga - kazala je Gabi.

Upitali smo je na kraju, kada će ponovo u Beograd.

- Volim svoj Beograd, uvek se radujem susretu sa dobrim ljudima - odgovorila je i poželela da čitaoce "Novosti" podseti sa Arsenovim i njenim pesmama koje je u novo ruho odenuo njihov sin Matija.

MERIMIN MAGISTARSKI RAD

- BIO je zanimljiv izazov kada sam magistarsku temu o jeziku i stilu Arsena Dedića predložila naučno-nastavničkom veću - kaže, za "Novosti", tridesetogodišnja Merima Handanović, sada doktorand treće godine Filološkog fakulteta u Zenici. - Bili su oduševljeni, i ja sam shvatila da nisam jedina u generaciji koja je odrastala uz Arsenovu muziku i poeziju. Moja povezanost sa Arsenovim kantautorskim radom je pre svega emotivna i izvanjezička, jer se u mojoj porodici Arsen vezuje za neka sretnija, predratna vremena. A, to su, u stvari, svetski poetski dometi sa naših prostora.

Ni ti, ni ja

Ni ti, ni ja

to nismo mogli znat

ni ti, ni ja

da takav bit će kraj

Jer što znaš

o noći dan dok traje

o praznoj zimi

kad ljeto još je tu

Al` uvijek ima treći

taj treći koji zna

sve one prave riječi

što nisam znala ja

Ni ti, ni ja

to nismo mogli znati

na krivu kartu

da stavit ćemo sve

Al` uvijek ima treći

taj treći koji zna

sve one prave riječi

što nisam znala ja

Još si sa mnom, zlato moje

U mom srcu

snijeg već pada danima

sve je sivo

ali mene to ne zanima

Sanjam ljeto plave boje

još si sa mnom,

zlato moje

još se sjećam

naših nježnih godina

Prozor ledi

a ja crtam prstima

moja mala nota

al` je pjesma velika

Tihi koncert za

nas dvoje

znam da čuješ,

zlato moje

da me gledaš

da me čuvaš s oblaka

Sanjaj, sanjaj, jedini

kao ja i kao ti

nek` svijet se

noćas zagrli

nek` se vole, vole svi

tuga da ne postoji

to je tajna, tajna ljubavi