OVAJ FILM SMO KRVLJU PLATILI: Predrag Antonijević o optužbama kritičara "Varajetija" da je "Dara" nacionalistički pamflet
SRPSKI kandidat za Oskara, film "Dara iz Jasenovca" je slabo zamaskirana propaganda, koja cinično koristi Holokaust da bi progurala zabrinjavajuću nacionalističku agendu - ovim rečima filmski kritičar Džej Vajsberg počinje svoju kritiku u čuvenom "Varajetiju", posvećenu filmu Predraga Antonijevića.
Foto Promo/"Megakom film" / P. Milošević
U tekstu pod naslovom "Film o Holokaustu sa problematičnim namerama", Vajsberg gotovo i ne govori o samom filmu, već Antonijevićevu dramu otvoreno naziva "srpskom nacionalističkom propagandom", a sve to uoči početka američke distribucije (5. februar) i šireg izbora kandidata za Oskar (9. februar).
- Za 40 godina karijere još nisam video ovako nešto. Prvo, ovo nije kritika niti je takvom smatraju distributeri kao ni mnoge organizacije koje se bave Holokaustom. Svi su zatečeni - kaže, za "Novosti", reditelj Predrag Gaga Antonijević i dodaje:
- Ovo je jedna vrsta političke etikete koja, pre svega, ima cilj da se zbune i uplaše glasači u Američkoj filmskoj akademiji, da se "upozore" da glasajući za ovaj film glasaju za nekakvu srpsku propagandu. U toj nazovikritici, a zapravo pamfletu, ima samo jedna ili dve rečenice koje se tiču samog filma.
BROJNE POHVALE
ZA razliku od "Varajetija", drugi filmski magazini i portali pohvalno su se izrazili o "Dari". "U filmu vidimo retku stranu Holokausta iz drugog dela Evrope i iz očiju desetogodišnje devojčice", piše američki The Wrap.com, dok je za Movieroar.net ova priča "jedan od najviše zanemarenih delova istorije u kom Nemci ne vode Jasenovac, već kompleksom upravljaju fašističke ustaše". O filmu kao snažnom podsetniku na sposobnost čovečanstva za nesaglediva zlodela piše Keith and the Movies navodići da je glavni fokus na Jasenovcu, "lancu najzloglašenijih hrvatskih koncentracionih logora koje su neki istoričari nazvali 'Balkanski Aušvic'".
Umanjujući stradanje i broj žrtava i počinjene zločine od strane Nezavisne Države Hrvatske tokom Drugog svetskog rata, Vajsberg u svojoj kritici ipak priznaje:
- Neosporno je da je kompleks Jasenovca bio na glasu među logorima smrti po okrutnosti svojih zapovednika i njihovih podređenih - kaže Vajsberg, a potom dodaje da je "otprilike 80.000 zatvorenika, uglavnom Srba, tu ubijeno između 1941. i 1945. godine".
Foto Promo/"Megakom film"
I dok u "Varajetiju" njegova koleginica film Jasmile Žbanić Quo Vadis, Aida?, o Srebrenici, u kome su Srbi prikazani kao zločinci naziva "duboko dirljivom, mučnom i srceparajućom pričom", Vajsberg "Daru" optužuje za "neskriveni antihrvatski, antikatolički diskurs koji služi kao zapaljivi fitilj za trenutne sukobe između Srbije i suseda".
- Vajsberg kaže i da mu se ne sviđa kraj zbog "jeftine emocije". Možda je njemu jeftina, ali nama je bila veoma skupa, i velikom krvlju smo je platili - odgovara Antonijević.
- Većina tog njegovog teksta se bavi priznavanjem da su svi fakti u filmu istiniti, a u isto vreme se film zove propagandom i traže se neke sulude veze sa devedesetim godinama. Foto Promo/"Megakom film"
Jednostavno, sve se stavlja u neku pseudoistorijsku prizmu. Znači, našim žrtvama i svim ostalima, Jevrejima i Romima koji su stradali u Jasenovcu, uskraćuje se pravo na sećanje.
JEDINA NEGATIVNA KRITIKA
DISTRIBUTERSKA kuća "Megakom film", koja stoji iza "Dare iz Jasenovca", u svom saopštenju navodi da je Vajsbergova kritika jedina negativna do sada i dodaje da je autor "poznat po javnim masterklas radionicama za mlade hrvatske filmske kritičare".
- Vajsberg, koji od 2003. godine piše za eminentni "Varajeti", u dosadašnjem radu nikada nije napisao kritiku ni za jedan srpski film, dok je gotovo uvek iznosio pozitivne kritike o bosanskim i hrvatskim ostvarenjima - navodi "Megakom".
Antonijević za naš list najavljuje da će uslediti odgovori organizacija u Americi koje se bave Holokaustom. "Na kritiku se obično ne odgovara, ali ovo i nije kritika", jasan je reditelj.
Foto Privatna arhiva
- Tekst će definitivno naneti štetu našem filmu, ali zbog toga je i napisan, jer je gospodin Vajsberg čest gost u Hrvatskoj, tamo drži seminare, jasno je odakle ovo dolazi.
Pogotovo mu, zaboga, smeta što je majka glavne junakinje Dare iz Mirkovaca.
Eto, dotle se stiglo! Vidimo da se tu ozbiljno radilo da se, na bilo koji način, dovede u sumnju ceo film. I da zaključim, ako je ovo srpska propaganda, ja ću taj bedž sa ponosom nositi i to mora da se radi u ime žrtava i u ime sećanja na sve stradale - zaključuje Antonijević.