ZAUVEK OTIŠLA BOBINA MARIJA: U Atini preminula Rialda Kadrić Šebek (1963-2021) koju je cela Jugoslavija zavolela zbog jedne jedine uloge

Lepa Rialda potom se izgubila iz naših života, menjajući mesta boravka i zanimanja, a onda letos, iznenada, obradovala nostalgičnu publiku potvrdivši da će ponovo postati Marija u novom filmu o "staroj" porodici, Žikinoj dinastiji...

Rialdin životni put, na neki način, simbolično je zatvorio krug koji je u međuvremenu "obišla" cela zemlja: od doba nevinosti i (bar prividne) bezbrižnosti, egzila, odlazaka i povratka, do životnih preispitivanja i snalaženja.

"Zašto da živim u akvarijumu usred okeana?", upitala se Rialda u jednom od prvih razgovora po povratku u Beograd za naš list, objašnjavajući u jednoj rečenici šta je to posle mnogo godina, vodilo preko Velike Britanije i Amerike, do rodnog grada da još jednom pokuša u njemu da pronađe svoje okrilje i mir. Ovog puta došla je u "svojstvu" psihoanalitičkog psihoterapeuta, koja je sada sa distance posmatrala svoju filmsku mladost i životno sazrevanje.

Jer, imala je samo četrnaest godina kada joj je pripala uloga gimnazijalke koja doživljava svoju prvu veliku ljubav, a s njom i neplaniranu, maloletničku trudnoću. Na filmu joj se desio i prvi poljubac, iznenadna popularnost i prerano sazrevanje.

- Tek kasnije sam shvatila koliko je to za mene bio izazov. Bila sam stidljiva, ali sam znala zašto to radim. Da sam se našla u sličnoj situaciji kao Marija, ja bih se odmah poverila roditeljima. Bio bi to najkraći put do rešenja. Mada ne i najlakši - pričala nam je Rialda u zimu 2019, dok je kao psihoterapeut učestovala u stvaranju predstave "Kad je Niče plakao" na seni "Vuka".

Iako su je mnogi odmah "videli" kao glumicu, upisala je književnost. A onda, samo jednom, konkurisala na FDU. Izašla je na prijemni sa Strindbergovom "Gospođicom Julijom". Profesor Milenko Maričić pitao ju je zašto nije uzela "Koštanu".

- Odgovorila sam: "Zato što s njom ne mogu da se identifikujem i da je razumem".

Pripremila sam, takođe, Katicu iz "Radovana Trećeg". I ja i sala smo se tresli od smeha, Ipak, rečeno mi je da se ne bih uklopila u takvu ulogu sa ovim mojim licem. A za mene su neki privlačni glumci najbolji komičari: izblamirati se, izvući iz sebe idiota, staviti svoju sujetu pod lupu - konstantan je izazov - govorila je.

Na prijemni se više nije vraćala. Završila je Filološki fakultet, potom i master studije. S diplomom svetske književnosti iz Londona je za RTS slala kolumne i radio-priloge, počela da sarađuje sa Bi-Bi-Sijem, poželela da ode u Pariz. A onda, 1997. godine preselila se u SAD, jer je za "Glas Amerike" radila još iz Britanije. Na novom radnom mestu, u Vašingtonu, slušala je priče kolega ratnih veterana:

- "Glas Amerike" nije bila institucija koja je proizvodila novinarstvo, već održavala floskule tog sistema. Veterani su bili tu da bi ćutali i nešto radili, da se ne bi bunili. Od njih sam čula i za psihoterapeuta Dejvida Groua, koji je držao radionicu i predavanja u Njujorku. Radio je sa ljudima koji su ili imali teške ratne traume, ili su bili umetnici koji su preživeli velike fizičke nesreće. Onog trenutka kad sam shvatila da imam "dva cekina" da platim školovanje, krenula sam u trening - otkrila je kako se zainteresovala za psihologiju.

Dve godine kasnije, kada je počelo NATO bombardovanje Jugoslavije, vratila se u London i krenula na ličnu psihoanalizu. Završila je još jedan master. Posle kliničke prakse, potražila je posao u Britanskoj nacionalnoj zdravstvenoj službi, nastavila u terapeutskim centrima, da bi se njen život od 2016. godine sve više okretao ka zavičaju. Kada je došlo do "bregzita", Rialda je poželela da rodni grad "preispita" kao potencijalnu "bazu za starost". U Beogradu je počela da vodi i seminar koji se zvao "Film i psihoanaliza".

Potražili smo je ponovo na vest o nastavku čuvenog serijala.

Javila se na svoj britanski broj, s odmora na jednom od grčkih ostrva.

Vedro i odmereno, potvrdila je da će se opet pojaviti u ulozi Marije.

Porodična priča o Žikinoj dinastiji dobila je "porodični nastavak": autor prethodnih scenarija bio je Jovan Marković, dok je novo ostvarenje postalo zadatak za njegovu ćerku Milenu, pesnikinju i dramsku spisateljicu.

Film je trebalo da režira Milan Konjević.

- U poslednje vreme uočavamo sve veći nedostatak humora, pa i živosti čoveka da ga prepozna u svakodnevnim situacijama i reaguje kao životinja koja se smeje.

Ljudi su se identifikovali s familijom Žike Pavlovića i Milana Todorovića, oni su zapravo "progovarali" o tome koliko porodica utiče na odnos pojedinca prema društvu - izjavila je tim povodom Rialda i dodala:

- Ako gledamo šta se sada događa, onda uzroke treba tražiti u vremenu u kome ih nismo uočavali, ali su se stvarali. Moja junakinja Marija nema kontakt sa roditeljima zbog njihove opsednutosti prestižom, snobizmom, klišeima i lažnom egzistencijom...

Očigledno je da su već tada počeli da nestaju narativi, roditelji nisu mnogo razgovarali sa decom. Danas je još gore zbog rapidne digitalizacije...

A onda, spontano, "krug" i naš razgovor zatvorio se pričom o psihoterapiji:

- Cilj terapije je reparacija.

Vrlo često pominjem japansku veštinu krpljenja grnčarije: zlatom se ispunjavaju pukotine.

Mogućnost da stvarate kontakte iz kojih izvire humor, znači praviti zlatne reparacije u svojoj duši i odnosima.

A to je za mene mnogo velika stvar.

Važno je upoznati sebe i prihvatiti život kakav jeste, učiti iz unutrašnjih konflikata, znati kako od tragedije napraviti podnošljivu svakodnevicu.

Sa "trona" Žikine dinastije otišli su glumci Dragomir Bojanić Gidra, Marko Todorović i Jelena Žigon, a od pre dva dana i njihova Marija. U životu je bila jedna i jedinstvena.

Da li će joj na filmu naći zamenu - rano je za priču.