KNJIŽEVNA KRITIKA: Književna mapa Novog Sada

Ukoliko na to osobito obratimo pažnju, uočićemo između pripadnika te, starije, generacije, u odnosu na najmlađu, izrazitu tematsku, pa i žanrovsku razliku, kao i razliku u pripovedanim vremenima. Dok u većini dela pripadnika prve pretežu teme koje imaju uporište u stvarnosti, tj. u bližoj ili nešto daljoj prošlosti, na balkanskom prostoru obeleženoj turbulentnim, tragičnim istorijskim događajima i iskustvima, u delima pripadnika druge dominiraju elementi fantastike ili je pak fantastika okvir koji sadrži u svakom pogledu očuđena razmišljanja, zapitanosti, meditacije, događaje, a implicite i erotiku.

U odnosu na te dve pomenute generacije stvaralaca, u delima onih koji pripadaju srednjoj generaciji, koji su rođeni šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, najčešće prepoznajemo motive koji su vezani za grad, na osnovu kojih prepoznajemo njegov lik i ritam. Ponekad je u njihovim ostvarenjima reč baš o Novom Sadu, a pokatkad je reč o gradovima sveta. Kada je o ovom prvom reč, uočavamo izvesna tamna raspoloženja pojedinih pripovedača, veliku potrebu da učine svaku vrstu otklona, pa i ironijskog, od samog grada danas, od ljudi koji ga čine, od svega što se u njemu događa, a kada je o ovom drugom reč, najpre razumemo da čitamo deo jedne putopisne celine. U njoj nalazimo širu, znatno vedriju sliku sveta i svega što je u njemu lepo, drugačije, egzotično, kao i spremnost, gotovo nestrpljenje pripovedača, da se takvom svetu prepusti i u njemu uživa sam, još češće s ljudima koje voli.

Osim što dovodimo u vezu teme i motive ostvarenja zastupljenih u ovoj knjizi, nekada su to kratke priče, a nekada su i odlomci iz ranije objavljenih romana, i sa mestom rođenja i jednog perioda življenja autora, videćemo da je mnogo njih sa područja Bosne, a razumećemo kada su se i na koje sve načine obreli u Novom Sadu, uočavamo u toj knjizi još jednu specifičnu vezu. Reč je o vezi između najmlađih stvaralaca čija su dela u njoj zastupljena - sa svojim profesorom, velikim znalcem književnosti i fantastike i autentičnim piscem vrlo specifične poetike, Savom Damjanovim. Budući da je on na studijama književnosti bio predavač pripadnicima navedene generacije, jasno nam je da ih je na svoj način, sasvim šarmantno, fantastikom zaokupio, ali, to nije sve. Sava Damjanov postao je njihova inspiracija i književni lik. Samo u ovoj knjizi dve su priče u kojima je on junak. Te priče, možemo slobodno reći, liče na njega, sadrže vedrinu i kada je posredi satira, i, naravno, karneval, slavljenje života, njegovo prihvatanje u celini i sve ono što se od njega može uzeti.

Sumirajući u celini ovu knjigu, a imajući u vidu navedeno, možemo reći da njome mogu biti zadovoljni i priređivač Nataša Bundalo Mikić, i autori i čitaoci - jer ta knjiga je svojevrsna književna mapa koja jasno pokazuje gde se šta i gde se ko nalazi, šta bi obavezno trebalo pročitati i gde je mesto Novog Sada u književnosti danas. Istovremeno, ona je i putokaz najmlađim stvaraocima koji su, izvesno, na dobrom putu i sigurni, jer ih je putevima književnosti vodio i vodi Sava Damjanov.