NEIZMERNI SIMBOL DUHOVNOSTI I KULTURE: Objavljena monografija povodom završetka Hrama Svetog Save
VELELEPNI Hram Svetog Save nakon decenija tišine izronio je baš onda kada su silnici ovog sveta mislili da ga neće ni biti i da ga nećemo moći da ga napravimo, jednako kao što su ondašnji silnici mislili da je spaljivanjem moštiju Svetog Save, i njegov Zavet uništen...
Foto Z. Mesarović
Završetkom gradnje Hrama pokazali smo se kao dostojni naslednici Svetog Save, spremni i sposobni da prihvatimo i vrednujemo najveći dar koji nam je ostavio - 800 godina naše crkvene samostalnosti i iz nje proistekle specifične i jedinstvene Svetosavske kulture, narodnog ponosa i samopouzdanja. Na isti taj način, i mi smo pozvani da generacijama koje dolaze iza nas predamo Svetosavski zavet onako kako smo ga primili, neokrnjeno i neizmenjeno. Zavet Svetog Save danas jeste poziv da ostanemo u onome što nam je Sveti Sava dao, a to je da jesmo pravoslavni i da smo Srbi. Zavet nam je opomena da samo kao Svetosavci, kao pravoslavni Srbi, možemo da budemo i jesmo ravnopravni učesnici evropske hrišćanske kulture i civilizacije...
Foto privatna arhiva
Vredi da se podsetimo da je, takođe, predvečnim Promislom Božijim Sveti Sava svoj lični put duhovnog prosvetljenja započeo je razgovorom s nepoznatim ruskim monahom, posle koga je odlučio da krene putem monaškog podviga. Time je uspostavljena neraskidiva veza Svetog Save i Srba s Rusijom, koja se vekovima nastavljala sve do naših dana.
Preporođeno pravoslavlje
Hram Svetog Save u Beogradu predstavlja simbol preporođenog pravoslavlja širom sveta. Ovaj autentični spomenik u čast najpoštovanijeg srpskog svetitelja, stuba srpske državnosti i kulture, građen je vekovima i sada stoji u svoj svojoj veličini dok se proslavlja 800. godišnjica autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve. Za Rusku akademiju umetnosti izuzetno je dragoceno učešće u ukrašavanju hrama, koje je omogućeno odlukom i podrškom predsednika Rusije Vladimira Putina - stoji u recenziji koju potpisuje Zurab Cereteli, predsednik Ruske akademije umetnosti.
Ovo je odlomak iz predgovora koji je patrijarh Irinej napisao za izuzetnu monografiju "Hram Svetog Save", objavljenu u saizdavaštvu Hrama Svetog Save i "Službenog glasnika", a koju su priredili dr Vladimir Roganović i dr Milesa Stefanović Banović.
Foto privatna arhiva
Monografija, ilustrovana mnogobrojnim fotografijama, nastala je u povodu obeležavanja istorijskog časa završetka radova na izgradnji Hrama Svetog Save, duhovnog simbola pravoslavlja i hrišćanstva i osvetljava jedan deo neizmerne duhovne, kulturne i istorijske vrednosti hrama i značaja svetitelja kome je posvećen. Knjiga svedoči o podvigu srpskog naroda uznesenog prilikom izgradnje hrama i otvara još šire horizonte za uvide u istoriju i arhitekturu hrama, bogatstvo mozaičkog uređenja, vrednost kripte, današnjicu i budućnost hrama, kao i životopis i delo prvog arhiepiskopa srpskih zemalja.
- Kako se hram decenijama gradio, neprekidno je rastao njegov značaj, ne samo za naše, već i za celo pravoslavno i hrišćansko duhovno i kulturno nasleđe. Sada, kada se gradnja okončava, otvaraju se još širi horizonti za uvide u istoriju i arhitekturu hrama, bogatstvo mozaičkog uređenja, vrednost kripte, današnjicu i budućnost hrama - poručuju priređivači.
- Ovome su posvećena prva četiri poglavlja: "Arhitektura Hrama Svetog Save" (dr Jefto Terzović), "Hram Svetog Save: mozaičko uređenje" (dr Irina Buseva Davidova), "Kripta Hrama Svetog Save: uloga, struktura, živopis" (dr Vladan Tatalović) i "Današnjica Hrama" (dr Jelena Gajić, dr Igor Stamenković, Snežana Miljković).
Muhin: Smisao za koji vredi živeti
Monografija "Hram Svetog Save" nije samo svojevrsna hronika, već i izveštaj o obavljenim velikim radovima, sa kojima se danas mogu upoznati svi koji to žele. To je nastavak priče o tome kako se hram ukrašavao i preobražavao. Raskošno predstavljena tekstualna i fotografska građa o toku radova ispričaće čitaocu priču o ovom jedinstvenom projektu. Hram Svetog Save za mene znači isto što i za svakog Srbina - to je SMISAO, smisao za koji vredi živeti. Velika je čast i odgovornost raditi na uređenju Hrama Svetog Save, koji nije samo simbol Srbije već i celog hrišćanskog sveta. Skoro četrdeset godina bavim se monumentalnom crkvenom umetnošću, od kojih sam dvadeset, voljom sudbine, proveo radeći u Srbiji, dobivši priliku da se udubim u kulturu, način života, mentalitet tog divnog bratskog naroda. Srpski narod je deo vaseljenskog pravoslavlja, pravoslavne porodice, i očigledno je zbog toga Gospod odabrao Srbiju i, nadam se, blagoslovio sve nas da ulepšamo taj veliki hram - napisao je u recenziji akademik Nikolaj Muhin. Foto privatna arhiva
Pred čitaocima su i detaljni uvidi savremenika u poglavljima "Sveti Sava i istorijski kontekst nastanka autokefalne Srpske crkve" (dr Dragoljub Marjanović) i "Sveti Sava u srpskoj književnosti" (prof. dr Tomislav Jovanović).
Foto privatna arhiva
- Sveti Sava i njegov život inspirisali su u prošlosti naučnike raznih vokacija koji su stvorili dela značajne vrednosti: naučne radove, zbornike radova, monografska izdanja.
Ovi su zapisi bili dragoceni oslonac za autore tekstova i priređivače u pokušaju da o Svetom Savi i vračarskom hramu ostave jedan trag u vremenu današnjem.
Jednako su to i književni radovi naših znamenitih pesnika i pripovedača koji su o Svetom Savi ostavili umetničke tvorevine najvišeg reda.
Zato je u završnom delu monografije sačinjen i jedan od mnogih mogućih izbora iz književnih dela ("Srbi o Svetom Savi") - ističu priređivači.