LJUBAV JOJ NIKAD NISU OPROSTILI: Odlazak Mire Furlan, jedne od najvoljenijih jugoslovenskih glumica
BILA je prelepa, pametna, zanimljiva, provokativna. Svi koji se sećaju Mire Furlan iz tih dana krajem osamdesetih, kada je u Zagrebu diplomirala na Akademiji dramskih umetnosti, potvrdiće da je pre svega bila posebna. Od majke Jevrejke koja je rano umrla od raka i oca hrvatsko-slovenačkog porekla, iz jedne obične građanske zagrebačke porodice nasledila je pristojnost, pre svega uvažavanje drugih i drugačijih, što će joj ostati duboko usađeno i u životu i karijeri koja ju je čekala.
Arhiva
Umrla je u Los Anđelesu, od retke bolesti, uzrokovane virusom Zapadnog Nila, posle uboda zaraženog komarca. Kod većine posledica nema, ali kod jedne od 150 zaraženih osoba dolazi do komplikacija i smrti. Ni sva dostignuća medicine, nažalost, Miri nisu pomogla, a znala je da posle meseci borbe za život sledi odlazak.
"Gledam u zvezde. Nebo je vedro, Mlečni put izgleda tako blizu. Tamo i ja idem uskoro... Nije me strah. Do tada, pustite me da zatvorim oči i upijam lepotu oko sebe. Da duboko udahnem ispod tamnog neba punog zvezda. Udahni. Izdahni. To je sve!"
Ovim citatom Mire Furlan postavljenom kao in memoriam na njenom zvaničnom profilu, svet je saznao za njenu preranu smrt. I dok se njene inostrane kolege i obožavaoci, ali i ugledni "Varajeti", opraštaju od "voljene Delen" (iz SF serijala "Vavilon 5") i "maestralne Danijel Ruso" (iz "Izgubljenih"), Srbija i region tuguju za svojom Jaglikom, Enkom, Kate, Marijanom, Vrankom, Jagodom, Sonjom...
Paralelno je gradila karijeru na filmskom i televizijskom platnu, igrajući i snimajući sa najvećim imenima bivše Jugoslavije. Svoju prvu Zlatnu arenu dobila je za ulogu u "Kiklopu" Antuna Vrdoljaka, igrala je u Grlićevom filmu "U raljama života", čuvenom TV hitu "Velo misto", u Kusturičinom "Ocu na službenom putu", Šotrinoj "Braći po materi", Čengićevom "Gluvom barutu", Markovićevoj "Turneji"... Veliki broj vrhunskih uloga, čini se, ipak je ostao u senci one najpoznatije - Jaglike u "Lepoti poroka" Živka Nikolića. Uloga nesrećne, patrijarhalno vaspitane crnogorske žene koja sa mužem dolazi "u leglo razvrata", nudističku plažu Ada Bojana, upisana je zlatnim slovima u istoriju naše kinematografije.
Na vest o Mirinoj smrti oglasio se i njen filmski partner iz "Lepote poroka" Mima Karadžić, koji se prisetio snimanja kultnog filma, rada sa Živkom Nikolićem i Mirom.
- To su bili moji filmski prvenci, ali imao sam s kim i biti i opstati. Mira je bila divna, sjajna... srećan sam što sam je znao i plačem što je više nema - kazao je Karadžić.
I reditelj Zdravko Šotra, sa kojim je legendarna glumica snimila čuveni film "Braća po materi", kazao je, za "Novosti", da je "duboko potresen odlaskom divne glumice i velikog čoveka".
- I pre rada na filmu "Braća po materi" znao sam o njoj da je ozbiljna glumica, veliki profesionalac, ali i veliki čovek. Tokom snimanja po krševitom kraju, pod Dinarom, i sam sam se uverio u to. Žao mi je što govorim ovim tužnim povodom, ali da ste me pitali i dok je bila živa rekao bih vam isto. U glumačkom svetu retko možete sresti tako ozbiljnu i predanu osobu, predanu svemu što čini život, i svojoj porodici, i detetu, i poslu. Nažalost po nas i naš film, morala je da ode iz zemlje, jer je u vreme bujanja nacionalizma bila u mešovitom braku, i da sreću traži daleko od svega - kazao nam je Šotra.
Kada je morala da napusti Hrvatsku znala je prijateljima reći da ne bi otišla u glumačke vode da je znala šta je čeka.
Miru Furlan politika nije zanimala, dok se nacionalizam i šovinizam nisu u Hrvatskoj pojavili u punoj snazi. To joj se, blago rečeno, gadilo. Sve te godine koje su prethodile "onoj '91" živela je na relaciji Zagreb - Beograd, gde je odlazila zbog ljubavi, veze sa srpskim rediteljem Goranom Gajićem. A onda se u Zagrebu pojavio tekst "Težak život lake žene", gnusni pamflet u kojem je bolesni autor zamerao glumici da "mrzi Zagreb" zbog jevrejskih korena, da je "pobegla" u Beograd i šta već ne. Bila je zgrožena, razočarana, nesrećna. "Kada se laž ponavlja, postane istina", govorila je svojim zagrebačkim prijateljima, nakon što joj je HNK uručio otkaz. Ostala je i bez stana, a trebalo je 16 godina povlačenja po sudovima da ga dobije natrag. Goran i ona prodali su automobil i otišli u Ameriku. Suprug je nosio frižidere po njujorškim kućama, ona radila sve moguće poslove.
Za novi početak joj ništa nije bilo teško, prala je toalete, radila kao konobarica dok nisu i tamo stigle uloge. Gorki ukus svega što je prošla, od progonstva iz vlastite zemlje do novog života u Americi, ostavio je trag, ali ne i gorčinu, da bi nedavno rekla da joj je trebalo "samo" šezdeset godina da shvati da "posle kiše obično zasja sunce".
GRLIĆ: IZUZETNO OSETLjIVA I HRABRA
- Bila je krhka i snažna, krajnje osetljiva i istovremeno hrabra žena, najveća hrvatska i jugoslovenska glumica mnogih generacija, pa i moje. Bila je i neverovatno obrazovana i talentovana, imala je osećaj za pravdu i snagu kakvu malo ko na ovim prostorima ima. Tako se usudila govoriti o nepravdi. Život je nije mazio, a ostaće zauvek prava heroina. Otvoreno treba reći da je velika sramota hrvatske kulture što u ovih trideset godina nijedan ministar ili ministarka nisu našli za shodno da se izvine za nacionalistički pogrom koji je doživela devedesetih i da je pozovu natrag u zemlju - rekao je, za "Novosti", reditelj Rajko Grlić.
MIRA BANjAC: GOSPODSTVENO NOSILA TUGU
TUŽNA vest o preranom odlasku mlađe koleginice Mire Furlan (66) s kojom je igrala u jednom filmu i TV seriji, primadonu našeg glumišta Miru Banjac (92) zatekla je juče u Banjaluci na setu TV trilogije "Kosti" Nikole Pejakovića. Dve Mire, u razmaku od 30 godina, igrale su zajedno u kultnom filmu Živka Nikolića "Lepota poroka" (1986) i u TV serijalu RTV Vojvodine "Vere i zavere", snimljenom 2016. godine po romanu Aleksandra Tišme.
- Mira je bila sjajna osoba i glumica. Bila mi je i odličan prijatelj. Jako sam tužna zbog njenog preranog odlaska - kazala je Banjčeva u izjavi "Novostima".
Ona je dodala i da je Mira Furlan svoju tugu zbog neprijatnosti koje je devedesetih godina, a i docnije, doživljavala u rodnoj Hrvatskoj, "nosila gospodstveno i nije nikada od toga pravila spektakl".J. S.
TIHOMIR STANIĆ: NEZABORAVNI OSMEH
VEST me nije iznenadila, čuo sam za njenu bolest od zajedničkih prijatelja pre nekoliko meseci, ali me je potresla jako. Goran Marković, Svetozar Cvetković i ja smo bili veoma ponosni kada je pristala da dođe iz Amerike i sa nama snimi film "Turneja". Njen osmeh iz filma "Lepota poroka" je nešto što nikad nećemo zaboraviti. Mira je ostavila dubok trag svojom lepotom i talentom, ne samo u kinematografiji nego i u srcima svih nas. Čast mi je što sam je poznavao, jer je meni, kao i drugima, obogatila život.
RADE ŠERBEDžIJA: SVI SU JE VOLELI
PAMTIM je kao jednu od najdivnijih glumica iz bivše Jugoslavije. Talentom i lepotom bila je Mira Stupica naše generacije, svi su je voleli, njeni prijatelji, glumci, glumice, režiseri, publika. A ona je volela svet, ali ga se i plašila. Kao prava heroina bila je tragičarka u privatnom životu, pre svega zbog ljubavi prema istini. Od nacionalista je doživela udarce, u zemlji u kojoj je rođena i u kojoj je živela. I sve je to Mira izdržala i uspela da se ostvari kao umetnica u Americi. U našem "Ulisisu" odigrala je fantastičnu Medeju i više nije bilo nijednog lošeg komentara za njen povratak. Znam da je bila srećna što se vratila svom jeziku, a imala je sreću što je pronašla ljubav svog života u Goranu Gajiću, koji joj je uvek bio podrška kako bi se održala u ovom okrutnom svetu.