NIKADA NIJE GLEDALA SVOJE FILMOVE: Ovako je Mira govorila o slavi - "Glamuru nikada nisam poverovala"

- Stajala sam na pozornici pulske arene sa Zlatnom arenom u ruci. Oko mene su stajali i ostali dobitnici. Počela da pada kišica i ja sam pogledala u nebo. Bilo je tamnoplavo, tu i tamo neka zvezdica. Kiša je bila topla. Načas sam zatvorila oči uživajući u fizičkoj senzaciji toplih nežnih kapljica na koži. Kad sam ih, čas nakon toga - tako mi se barem činilo - otvorila, oko mene nije bilo baš nikoga. Sama sam stajala na sceni, ostali su pobegli, i sa scene i iz gledališta i, kako se činilo, zaboravili na mene. Neko mi je pružio ruku i ja sam sišla sa scene, sad već sasvim mokra. Trenutak nakon toga, pokisla i sa Arenom u ruci, stajala sam u nekom grmu, ispod drveta, i razmišljala o takozvanoj slavi: eto me s najvećom filmskom nagradom, stojim tu u nekom grmu, mokra i sama, a da nitko nije ni primetio - pričala je tada za Elle.

- Glamuru i slavi nikada nisam poverovala, i na tome sam zahvalna. Opasno je poverovati u sve to. Ja i vanjska percepcija mene dve su sasvim različite stvari. Dubrovnik je bio divan, tamo je bilo čarobnih trenutaka. Bila je to predivna mladost - dodala je.

Priznala je da nikada nije gledala filmove u kojima je igrala.

- Ne znam, ne mogu to. Svaki put me zgrozi vlastita vanjska slika. Valjda zato što glumimo „iznutra“, imajući poverenja u oko osobe zvane režiser - da nas usmerava, da nas menja i upućuje. „Vanjska slika“ me zbunjuje, strana mi je, nisam u stanju da se s njom suočim. A možda mi je i zapravo neinteresantna. Veliki sam pristalica stava da je važan proces a ne rezultat. Za mene je uvek, bez izuzetka, proces bio važniji od rezultata.