OVA PRIČA PRE BOLI NEGO ŠTO ĆE DA ZABAVI: Aleksandar Dimitrijević i Nedim Nezirović o ulogama u seriji "Klan"

Šoka i Pašu u glavnim rolama tumače mladi glumci Aleksandar Dimitrijević i Nedim Nezirović. U razgovoru za "TV Novosti", nova lica malih ekrana govore o građenju likova, kriminalu kao opasnoj društvenoj pojavi.

* "Zasnovano na nestvarnim likovima i neistinitim događajima. Svaka različitost je namerna". Dovitljivo u odjavnoj špici naglašava reditelj Slobodan Skerlić. Kako ste se, ako uopšte jeste, izborili sa utiskom da stvarnost i fikcija isuviše liče?

Aleksandar: Borba je neprestana, ali nisam imao nikoga, i ništa što mi je bio uzor u pravljenju lika. Nisam hteo da me nešto oboji ili povuče u energiju koja meni nije bliska. Šok predstavlja osobe koje prate svoje ciljeve i spremne su zarad njih da urade baš sve.

Nedim: Potencijalna sličnost sa poznatim događajima mogla je samo da mi pomogne da obogatim ulogu koju igram. U tumačenju lika Paše hteo sam da razumem, pre svega, njegovu motivaciju zašto radi sve što radi i šta je uzrok odluka koje donosi.

* Kako biste "odbranili" seriju "Klan" da, kao i neka slična ostvarenja, promoviše kriminal kao dopadljiv životni stil?

Aleksandar: Ona to ne čini, već zadire unutar jedne grupe ljudi koja na nemoralan način uspeva da "napreduje" u životu. Te likove upoznajemo u raznim situacijama i okolnostima. A kada posmatrate nečiji život retrospektivno, bićete svedok i lepih i ružnih scena, od komičnih, preko emotivnih do tragičnih. U seriji je dato mnogo više razloga zašto se ne baviti kriminalom.

Nedim: Serija "Klan" ne koketira sa kriminalom i ne glorifikuje ga. Ovo nije krimi sadržaj na kakav je navikla ovdašnja publika. Ona kriminal ne stavlja na pijedestal, već ga razotkriva, demistifikuje i glavne "antijunake" predstavlja onakvima kakvi oni jesu: uplašeni, bahati, alavi, nesigurni, impulsivni, emotivno rastrojeni, moralno osakaćeni... Ako je nekom takav način života dopadljiv, to već nije problem serije, to je problem poremećenih vrednosti. Kriminal, kao i svi ostali problemi u društvu, treba da izbija na površinu i da se prikaže onakvim kakav jeste. On je tu i dalje, deo je društva, zato će ova serija pre da zaboli nego da zabavi. I u tome je glavni adut ovakvog sadržaja.

* U fokusu priče su dvojica provincijalaca i barem u početku ne preterano uspešnih sitnih lopova. Kakvim namerama popločavaju svoj put do "pakla"?

Aleksandar: Ne postoje njihove jasne namere, već im se dešavaju nove situacije i oni u skladu sa tim delaju i improvizuju. Okreću se životinjskom instinktu i najbitnija stavka im postaje kako preživeti dan a da ih neko ne ubije ili da ne završe u zatvoru.

Nedim: Mislim da tu nema jasne namere, koliko jasnog i očiglednog motiva. Ne bih rekao da pred ovakve ljude nije stavljen izbor, ali su odluke loše. U liku Paše zanimalo me je koliko dobrote ima u tom čoveku i da li bi pod uticajem drugačijih okolnosti on, zapravo, mogao da bude vaspitan, savestan i odgovoran čovek prema sebi i drugima.

* Šok i Paša su prikazani i kao slabi i nesigurni, ali i kao beskrupulozni i snalažljivi. Šta je potrebno za "uspeh" u miljeu klana?

Aleksandar: Šok i Paša, kao i svi članovi klana, ubačeni su u celu priču, a da u prvom momentu nisu bili ni svesni u šta ulaze, i jureći za nekim njihovim boljim životom, ušli su u kriminal. Možemo reći da je sticaj okolnosti i "luda sreća" uradila bitan deo tog posla. Onaj koji sebe stavlja u poziciju da raspoređuje i deli moć, valjalo bi da sledeći put dobro razmisli. Šok sve vrlo perfidno i smišljeno radi. Njegova socijalna inteligencija je na visokom nivou, a sve to radi iz razloga što nema šta da izgubi. Sitan kriminalac koji u jednom trenutku biva ubeđen da je jači i od same države.

Nedim: Utiču nedostatak obrazovanja, okruženje, traume, pogrešni motivi i, što je za mene najvažnije, nedostatak ljubavi i razumevanja. Potrebni su beskrupuloznost, snalažljivost i spremnost na rizik. Kao i šanse koje im se otvaraju da brže idu ka vrhu. Sa borbom za bolji položaj u beogradskom podzemlju, on vodi borbu i sa ličnim, emotivnim izazovima i mislim da je to publici dodatno interesantno.

* Kakvi su vaši utisci o seriji? Čini se da je ovo tek početak sage zvane "Klan"?

Aleksandar: Priča, režija i dinamika serije u kombinaciji sa odličnom i dobro pripremeljnom glumačkom ekipom izbacuje "Klan" rame uz rame sa visokobudžetnim evropskim serijama sličnog žanra. Srećan sam što sam deo ovakve priče. Vidimo se ponovo...

Nedim: Siguran sam da smo napravili pametnu seriju, koja nema za cilj samo da zabavi i uzbudi, već će se nad sudbinom glavnih likova zapitati i stariji i mlađi. Nepredvidiva je, puna života, britkog humora, upečatljive muzike, emocije, i nudi uvid u dobro poznatu tematiku na jedan potpuno nov i autentičan način.

Nedim Nezirović: MALO PRAVA, GLUMA ZAUVEK

IZ rodnog Novog Pazara, gde je završio osnovnu i srednju školu, zaputio se u Beograd na Fakultet dramskih umetnosti da od 2015. u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta uči glumu. A gluma je, kaže nam Nedim, jedino interesovanje koje nije zamrlo u njemu od kako je, sa osam godina, pogledao prvu predstavu u Narodnom pozorištu u Sarajevu, gradu njegove mame. Zbog tog "klika" u njemu pohađao je i časove glume, a u gimnaziji bio član dramske trupe, u kojoj je stekao i najbliže prijatelje.

- Nakon srednje skole, pod čudnim i nerazjašnjenim okolnostima i motivima, upisao sam Pravni fakultet. Položio sam samo jedan kolokvijum, iz predmeta "Uvod u pravo", sedmicom, i tu se završava moje znanje o pravnim naukama - duhovito objašnjava svoju avanturu sa pravom. Velika i snažna dečija želja vratila ga je, kaže nam, na "pravi put", i počeo je da radi na predstavi "Betonmahala".

- Režiser Branislav Trifunović, tokom rada na predstavi, predložio mi je da barem probam da upišem glumu na FDU, kako ne bih žalio. Spremao me je za prijemni ispit, i izgleda da je bio u pravu. Hvala mu.

Aleksandar Dimitrijević: ZATO ŠTO SE TO SVIĐALO DEVOJČICAMA

ROĐEN sam u Ivanjici, prelepom gradiću sa divnim i poštenim ljudima na zapadu Srbije. Sa glumom sam se sreo još u prvom razredu osnovne škole, na proslavi dana Svetog Save. Nekoliko dana pred priredbu razboleo sam se i morao sam da idem na operaciju krajnika. Izašao sam iz bolnice dva dana pred priredbu i javili su mi da neću nastupati. Zahvaljujući velikoj podršci roditelja i sestara, ipak sam nastupao i pod temperaturom i ogromnim bolovima izrecitovao celu pesmu iako je dogovor bio da recitujem samo pola. Opredelio sam se za glumu zato što se tada to sviđalo devojčicama - priča nam Aleksandar zašto i kako je odlučio da postane gumac. Produkciju u umetnosti i medijima diplomirao je u klasi profesorke Dejane Prnjat na Akademiji umetnosti u Beogradu, a glumu na Fakultetu umetnosti u Prištini, u klasi profesora Jovice Pavića.