SAN MI JE DA UGOSTIMO ENTONIJA HOPKINSA: Janik Bison, junak popularne krimi serije "Detektiv Murdok", o novoj sezoni
ZA atraktivnim kanadskim glumcem Janikom Bisonom, predstavnice lepšeg pola sa svih meridijana uzdišu već skoro deceniju i po. Tačnije, od 2008. godine, kada je prvi put obukao po meri skrojeno odelo viktorijanskog džentlmena savršenih manira, nezasite radoznalosti i britkog uma - inspektora Murdoka.
Na domaćim malim ekranima, Bisona smo u roli koja mu je obeležila karijeru gledali tokom devet uzbudljivih ciklusa, a u desetom, od 4. januara, radnim danima u 20.15, premijerno ga gledamo na kanalu Epik drama.
U kom pravcu nas vodi 10. krug Murdokovih avantura - saznaćemo u ekskluzivnom razgovoru za "TV novosti" sa zvezdom serije, Janikom Bisonom.
- Kako i dolikuje našem serijalu, startovali smo sa ubistvom. Od naprezanja malih sivih ćelija se nikada nećemo umoriti. A ovog puta imali smo i dodatnu poslasticu za ljubitelje "Murdoka", budući da nam je specijalna gošća u prve dve epizode bila britanska glumica Samanta Bond, koja je glumila čuvenu gospođicu Manipeni u četiri filma o Džejmsu Bondu. I to u onima u kojima je agenta 007 igrao Pirs Brosnan. Takođe, gledali smo je i u "Dauntaunskoj opati". Zaista je bila velika čast deliti kadar sa takvom zvezdom - otkriva, na početku razgovora za "TV novosti", Bison, dodajući da ga je oduševilo što glumici nije bio problem da napusti Veliku Britaniju, i da se na nekoliko meseci zbog serije preseli u Kanadu.
- Zvučaće smešno, ali cela moja porodica je obožava. Morao sam da prokrijumčarim ćerku na set kako bi se upoznala sa njom - priznao je glumac.
* U "Murdoku" smo gledali i Samantinog kolegu iz "Opatije", glumca Brendana Kojla, a u jednoj od epizoda pojavio se i junak kultnih "Zvezdanih staza", Vilijam Šatner, kome je pripala rola američkog pisca Marka Tvena. Postoji li još neka zvezda koju biste rado ugostili?
- Postoji simpatična priča o tome kako je Vilijam Šatner pristao da snimi epizodu u "Murdoku". Naime, od prve sezone ova serija postala je veliki hit, i imali smo mnogo glumaca koji su sami želeli da se pojave, ali i onih koje smo mi pozvali. Jednog dana, čitajući novine, naišao sam na intervju sa Šetnerom. Novinar ga je upitao, s obzirom na to da je on jedan od najpoznatijih kanadskih glumaca, kako je moguće da se još nije pojavio u najpopularnijoj kanadskoj seriji. On je odgovorio kratko: "Pa, zato što mi to još niko nije ponudio". Istog trenutka sam ga našao na Fejsbuku, budući da, verovali ili ne, kolege zovem da gostuju u seriji najčešće preko društvenih mreža, i on je bez imalo dvoumljenja odmah pristao. A kada je reč o nekim, za sada neostvarenim, snovima, jedan od najvećih je da u "Murdoku" vidimo ser Entonija Hopkinsa. To bi bilo fenomenalno. Neprekidno razmišljam o tome koju bih mu ulogu dao.
* Prošla sezona bila je prilično stresna za vašu suprugu u seriji, doktorku Džuliju Ogden. Kako se njena priča nastavlja u ovom ciklusu?
- Ma, nije to ništa strašno za našu Džuli. Smrt je njena svakodnevica (smeh). Očekujem da će, kao posle nezgodnog pada, brzo ustati, otresti prašinu sa haljine i krenuti u obračun sa novim misterioznim ubistvom. Istina, Eva Pirs, koja ju je upucala u prethodnoj sezoni, a koja je opsesivno zaljubljena u Murdoka, zadala joj je snažan udarac. Ali, to vam je sudbina kad ste udati za najpoželjnijeg inspektora u Torontu (smeh). Dobro se bori ona.
* Zahvaljujući serijama i filmovima iz epohe, u prilici smo da mnogo naučimo o vašoj istoriji. U aktuelnom ciklusu videćemo Toronto iz 1904. godine. Koji je bio najupečatljiviji trenutak ove sezone za vas?
- Meni je veoma zanimljivo to što ćemo gledaocima dočarati veliki požar koji je te godine zadesio Toronto, i uništio najveći deo grada. Požar je, naravno, samo paravan za ubistvo koje Murdok istražuje u tim epizodama, ali bilo je veoma izazovno dočarati kadrove te nesreće. U snimanje je bilo uključeno mnogo statista. Glumci su puzali kroz srušene i zapaljene građevine. Doživeli smo iz prve ruke sav užas koji su tada proživeli i građani Toronta. Na mene je najsnažniji utisak ostavio osećaj klaustrofobije dok si zarobljen između zapaljenih zidova, srušenih greda sa tavanice, priljubljen uz pod. Horor koji ne bih poželeo nikome.
* Šta je najzanimljivije što ste saznali tokom ovog putovanja na početak 20. veka?
- Možda to da su ljudi čak i tada razmišljali o osvajanju svemira, putovanju na Mars i o tome da ih na poslu zamene roboti. Veliki deo tih maštanja danas je stvarnost. Razmišljajući o tom vremenu, shvatio sam da oni koji ga romantizuju, mnogo greše. Oni nisu svesni da su tada asfalt i dobre cipele bili prava retkost. Uglavnom se hodalo u obući užasnog kvaliteta, po blatu do kolena. Takođe, higijena je bila privilegija elita, a većina radnika za hranu je morala da preživi pravu torturu ravnu bičevanju. Dakle, svi vi romantici, budite zahvalni na vašim brendiranim "komadima", restoranima brze hrane i anatomskim ulošcima. U 1904. ne biste "spojili" nedelju dana (smeh).
DžENTLMEN U MURDOKOVOM ODELU
* MNOGE dame misle da ste u Murdokovom odelu neodoljivi. Možda i nije sve tako loše bilo u to vreme, kao što ste nam opisali?
- Ono u čemu se mogu složiti sa vama jeste to da vam te uske pantalone i strukiran sako držanje tela dovode do savršenstva. Neki bi rekli "savršen stav", a ja bih to okarakterisao sa "ako malo jače udahneš, ili se brže okreneš - sve puca" (smeh). Zato i jesu, verovatno, svi iz tog vremena izgledali tako otmeno. Mada, moram priznati, volim sebe u Murdokovom odelu, jer delujem mnogo mlađe.