PREMINUO MILJURKO VUKADINOVIĆ: Pesnik izgubio bitku sa koronom

Rođen 1953. u malom mestu Gornje Svarče, u književnost je ušao 1977. zbirkom stihova "Slobodno Sredozemlje", posle koje je usledilo još 20 pesničkih knjiga, među kojima su "Poljski radovi", "Vodena republika", "Čini i kučine", "Svoje vode gospodar", "Vevčanica". Nekoliko zbirki objavio je i na rumunskom jeziku, a na srpskom tri prozne knjige od kojih je "Muška priroda" imala tri izdanja. Dobitnik je niza nagrada, kao što su "Zlatna struna", "Rade Drainac", "Pečat kneza Lazara", "Arka", "Povelja Karađorđe", "Pavle Bihali". Laureaut je i međunarodnih priznanja, nagrade "Nikita Staneskui" i Orden sa zlatnim vencem "Mihaj Eminesku" Republike Moldavije.

Na stihovima je bdeo strasno i neumerno, u svim prilikama, pa je čak i pre nekoliko dana, u bolesničkoj postelji, dok mu je još bilo dobro, napisao petnaestak pesama.

- Kada je napisao prvu pesmu Miljurko Vukadinović postao je čovek-pesma. Nije bilo dana da neku ne sroči. Bio je najbrži književnik kojeg smo imali: knjiga mu je jurila knjigu, pojavljivavale su se u pravim grozdovima. Pesme su jurile njega, a on je uvek bio spreman da ih domaćinski dočeka. Avangardist na početku književnog delanja, ostao je to do samog svog odlaska sa Zemlje. Tvorac Miljurkovina, ostaće to i u onim drugim, dalekim prostorima. Bio je i ostaće jedini Miljurko srpske književnosti - kaže, za "Novosti", pesnik i kritičar Dušan Stojković.

U Vukadinovićevoj biografiji zabeleženo je da je bio sekretar Književne omladine Srbije, lektor srpskog jezika i književnosti na Univerzitetu u Bukureštu, sekretar Udruženja književnika Srbije, urednik Tribine "Francuska 7". Predan i vedar, u rad UKS unosio je dah optimizma i bio omiljen lik u kući pisaca. Na uobičajeno pitanje kolega i prijatelja "Miljenko, gde si?", odgovorao je u svom stilu: "Gde, nego u večnosti!" Tamo je, nažalost, rano otišao.

Mesto i datum sahrane biće naknadno saopšteni.

MASLOVARIĆ: DOBRI NESMIRAJNIK

- Miljurko Vukadinović je bio nesmirajnik izuzetnog stvaralačkog kapaciteta. Savremena srpska književnost je izgubila stvaraoca voluminoznog sumiteta, koji je u punoj stvaralačkoj zrelosti mogao da pronađe još nebrojene neobične, nepotrošene reči koje imenuju njegov osobeni stvaralački učinak. Nedostajaće mi njegova dobrota, vedrina, i nikada poljuljano prijateljstvo, zato njegov odlazak u večnost doživljavam kao veliki zajednički i lični gubitak - kaže nam Vidak M. Maslovarić, pesnik i kritičar.