SPASAVANJE BOŽIĆNOG SUTLIJAŠA: Novi naslovi za decu i mlade u izdanju kuće "Odiseja"
ZAHVALjUJUĆI izdavačkoj kući "Odiseja", naši mladi čitaoci u prilici su da upoznaju Ajvi Poket, naizgled običnu dvanaestogodišnju sluškinju uverenu da je krasi urođeni instinkt Šerloka Holmsa, odlikovanog generala, budističkog monaha i krave na sedativima - dok je drugi smatraju hodajućom katastrofom koja izluđuje sve oko sebe.
"Samo ne Ajvi Poket", sa ilustracijama Barbare Kantini, početak je uzbudljive i ubistveno smešne avanture junakinje rođene u mašti Kejleba Krispa, što je zapravo pseudonim australijskog pisca Stivena M. Džajlsa, pod kojim se proslavio širom sveta, zahvaljujući upravo Ajvi - siročetu odraslom u ozloglašenim viktorijanskim domovima. Na prvi pogled, Ajvi zaista nije devojčica koju krase vrline uobičajene za junake knjiga za decu. No, uprkos tome što se često zapetlja u sopstvenim iluzijama, što nema ni osnovne manire, ne ume uvek da održi obećanje i apsolutno ne ume da shvati kada je nepoželjna, Ajvi se uvek nekako snađe i izvuče iz svake neprijatne situacije, kao da je rođena pod srećnom zvezdom.
"Odiseja" je verne čitaoce obradovala i petim delom "prdofantastičnog" serijala bestseler pisca Jua Nesbea - "Hoće li Doktor Proktor spasti Božić", sa ilustracijama Ane Petrović. Junaci se suočavaju sa možda najtežim zadatkom do sada, kada kralj Norveške proda autorska prava na praznik gospodinu Traneu, koji saopštava da pravo na proslavljanje imaju samo oni koji iz njegove robne kuće kupe poklone u vrednosti od 10.000 kruna! Za sve one koji ne žele (ili ne mogu) da potroše toliki novac, nema jelke, nema poklona, nema pesama ni božićnog sutlijaša. Doktor Proktor, Bule i Lisa naći će Deda Mraza, koji baš ne liči na onog sa božićnih čestitki, i učiniti sve da spasu Božić. Potrebne su im samo sanke, leteći irvasi, uvid u jedan stari vlasnički list, malo vremeplovne sapunice i naravno "mrvica prdipraha"! Nesbe, koristeći matricu klasičnih božićnih priča, koristi i priliku da kritikuje savremeno društvo opsednuto materijalnim i prolaznim.
"Kuća bez ogledala" Mortena Sandena, sa ilustracijama Ištvana Lakatoša, još jedan je novitet u "Odiseji", dirljiva priča o ljubavi, bolu i odrastanju, protkana zagonetnom atmosferom. Iako pisana za decu i smeštena u uzbudljivu i pomalo strašnu atmosferu gotskih romana o ukletim kućama, ovo je zapravo priča o nadi i emotivnom isceljenju. Predstavljajući smrt kao esencijalni deo životnog ciklusa, ovaj roman smešta decu u središte procesa emotivnog isceljenja odraslih, što ponekad znači da deca, kao i drugim Sandenovim romanima, moraju preuzeti uloge odraslih i trgnuti ih iz limba u kojem su se zatekli. Ali pre svega, Sanden poručuje da je moguće nastaviti sa životom i posle najtežih udaraca, bili oni istinski tragični događaji ili neprihvatanje okoline.