OSTAVIO JE VEČNI TRAG: Odlazak istaknutog pisca, pesnika, urednika Milisava Milenkovića (1939-2021)
PISAC obimnog i raznovrsnog književnog dela i neumorni kulturni pregalac Milisav Milenković, preminuo je preksinoć u požarevačkoj bolnici u 82. godini od posledica korone.
Foto V. Danilov
Rođen je u Malom Crniću 1939. godine, završio je studije prava i Fakultet dramskih umetnosti i objavio 19 pesničkih knjiga, među kojima su "Odisej se nije vratio", "Šekspir - san i krv", "Četri godišnja doba u Beogradu". Autor je i tri romana ("Bolest brestova", "Doba vetrova", "Prsten za Evu"), tri knjige priča, nekoliko drama, tri knjige eseja i kritika.
Ovenčan je književnim nagradama - "Kočićevo pero", "Milan Rakić", "Simo Matavulj", "Dunavski Orfej", "Povelja Morave", Vukova nagrada. Ostao je upamćen kao urednik časopisa "Stig" i "Braničevo", osnivač festivala dramskih amatera Srbije ("Fedras") i glumačkih svečanosti "Milivoje Živanović". Uz to, bio je i predsednik Fonda za kulturu Srbije, KPZ Srbije, Saveta Univeziteta umetnosti i UO Narodnog pozorišta.
- Čast mi je što sam ga imao za prijatelja, jer je bio veliki intelektualac, izuzetan pesnik, druželjubiv, otvoren i iskren. Koliko je bio predan kljiževnom radu pokazuje i to što je nedavno završio novi broj časopisa "Stig", koji je uređivao više od pola veka - kaže pesnik Radomir Andrić.
Iz Milenkovićevog pesničkog opusa, Slavica Jovanović, pesnik i kritičar, izdvaja zbirku "Zemna kolevka" (2012), o kojoj za naš list kaže:
- Čitava knjiga balansira između rođenja i smrti, pri čemu pesnik korespondira sa omiljenim mu piscima kao što su Crnjanski, Miljković, Žid, Kafka. U stihovima, autor čuje vetar iz očevog groba i oseća majčine ruke raširene na kapiji. Pesnik snažne refleksije i tananih emocija, sve svoje predele, i one zavičajne i one snovidne, spojio je u ovom lirskom zaveštanju.
Ističući da je Milenković ostavio trag u trajanju i večnosti, pisac i kritičar Veselin Mišnić, za "Novosti", kaže:
- Bez želje za samoisticanjem i nametanjem, manirom vrsnog pripovedača, beležio je svoju prozu Milenković. Uspevao je sa lakoćom i uverljivošću da na tren osvetli tamnu plohu života, kao blesak munje u dubokoj noći, što osvetli njegov stiški krajolik. U njegovim knjigama stalno se ukazuje zloslutna pojavnost ništavila. To ništavilo gutalo je njegove literarne junake i na kraju, evo, zakucalo i na njegova vrata.
Sahrana će se obaviti danas u Malom Crniću u 13 sati.